У организацији Друштва пријатеља Хиландара и града Лесковца синоћ је у сали Народног позоришта Лесковац одржана промоција књиге „Додир“ монаха Теодосија Хиландарца.
О књизи су, током дискусије, говорили монах Теодосије, академик Светислав Божић и Миливој Ранђић директор Задужбине Светог Манастира Хиландара. Пре разговора о књизи приказан је филм са фотографијама чији је аутор монах Теодосије, прочитан је одломак из књиге и наступила су деца из Дечјег црквеног хора Бранко.
Академик Светислав Божић је казао да је збирка прича у књизи Додир драгоцено штиво:
„У српску књижевност уноси једну врсту духовног партијахалног сензибилитета, један мир, али и немир живота монаха Теодосија у секуларном смислу. Његов духовни поглед на његов минули живот је веома драгоцен. Та литература не треба да узнемирава и конкурише магистралним писцима српске књижевности, она нема тај задатак. Она упућује да се људи у тешким тренуцима окупе око својих породица, икона, слава, православља и нађу неки свој мир и спасу се од страдања.“
Миливоје Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиладанара, рекао је тада:
„Манастир Хиландар вековима је извориште наше културе и светионик. Прва наша књижевност, књижевност на српском језику настала је у манастиру Хиландар. Један од тих писаца из старих времена, звао се такође Теодосије, као наш монах Теодосије, први писац српског језика је Свети Сава.
Наш отац Теодосије животопише приче из свог живота, из своје прошлости и износи слике са људима са којима се сусрео преко 100 и нешто личности, пролази кроз то, некад као посматрач, као активни учесник, износи једну интиму, и то ради на један савремен начин, а Хиландар пружа прилику поред духовног, унутрашњег стваралаштва, за нешто што је уметничко стваралаштво.“
Монах Теодосије се захвалио на гостопримству, подсетио да је у Лесковцу први пут био пре седам месеци на дан града Лесковца када је преузео Октобарску медаљу намењену манастиру Хиландар. Похвалио је наступ дечјег хора и исказао пријатно изненађење због наступа, а о свом делу казао:
„Књига говори о односу сина и оца, односно чежње сина за очевим додиром, односно потребом за осећајним оцем и односу који је успостављен након одласка у манастир.“
