Са циљем промоције пољопривредних произвођача који се баве прозводњом крушке, која даје добре приносе како по квалитету тако и по кванитету а по којој је вучјански крај препознатљив, у Вучју је одржана девета по реду манифестација “Дани крушке“. Отварању манифестације присуствовала је заменица градоначелника Лесковца др Лидија Димитријевић која је овом приликом са представницима локалне самоуправе посетила и пољопривредно газдинство под засадима крушке породице Стојановић у Мирошевцу.
У име градоначелника Лесковца др сци. мед. Горана Цветановића, Дане крушке у Вучју отворио је, градски већник Жарко Богатиновић, пожелевши свим произвођачима добру и плодоносну годину. Он се свим учесницима захвалио на труду у енергији који улажу да пољопривреда остане једна од главних грана привреде у лесковачком крају и додао:
“Лесковчани гаје воће на више од 3.000 хектара земље. На подручју Јабланичког округа укупна површина засада под крушком је 250 хектара, а највећи засади крушке налазе се управо у Вучју и његовој околини, са неколико најзаступљенијих сорти Вилјамова, Санта Марија и Кармен. Град Лесковац посматра пољопривреду као једну од најважнијих развојних шанси. За ову област град Лесковац је у 2024. години определио средства у износу од 181,4 милиона динара за подршку пољопривредним призовођачима. Од тога, рекордних 101 милион динара опредељено је и усмерено управо ка вама за пољопривредне субвенције. Ова средства су одраз наше посвећености и свести о томе колико је важно улагати у људе који стварају и чувају наш крај“.
Председник Савета месне заједнице Вучје Зоран Николић захвалио се градоначелнику др сци. мед. Горану Цветановићу и локалној самоуправи на подршци коју пружају пољопривредницима, али и вредним произвођачима који су на Данима крушке изложили своје воће и производе. У оквиру Дана крушке одржано је такмичење у брзом чишћењу крушке и додељене награде за најбољи засад под крушком, најлепше изложену крушку, најмлађег пољопривредног произвођача крушке и за најбољу ракију.
Представници локалне самоуправе Града Лесковца, у присуству заменице градоначелника др Лидије Димитријевић, посетили су овом приликом и пољопривредно газдинство Небојше Стојановић у Мирошевцу, добитника прве награде за најбољи засад под крушком. У име локалне самоуправе заменик председника Скупштине града Лесковца Оливер Антанасијевић је овом приликом рекао:
“Ово је домаћин који се бави производњом воћа на близу од 4 хектара. Као што видите воћњак је у изузетној кондицији, изузетно ми је драго и у том смислу ми као град Лесковац желимо да пружимо подршку свим пољопривредним произвођачима, али нарочито оним као што је Небојша који са оваквом љубављу и на прави начин обрађује парцеле што се наравно враћа и кроз приносе. Што се тиче града, ми желимо да будемо партнер, тако што издвајамо средства за субвенције за физичку имовину пољопривредних призвођача. Ове године смо издвојили 101 милион динара. Небојша о томе више зна јер је кроз ова средства извршио набавку механизације и система за наводњавање“.
Породица Стојановић је једна од највреднијих породица у вучјанском крају, обрађује више од 4 хектара земље од којих је под крушком 1 хектар и 74 ари. Производњом се бави 20, година а најзаступљенија сорта крушке им је Виљамова, Сантамарија и Абатефетел. Крушку пласирају на домаћем тржишту у Београду и Краљеву, а поред овог воћа производе и шљиву на површини од 2 хектара. Приликом посете преставника града Лесковца власник Небојша Стојановић је рекао:
“Налазимо се на парцели површине 83 ара, где је на 700 стабала засађена крушка Виљамова, а на 200 сорта Санта Марија. Ове године је завршена берба, а са управо ове парцеле убрано је око 27 тона крушке. Поред овог воћњака имам још 2 парцеле, са укупно 2600 стабала. Сарадња са градом је одлична, до сада сам више пута конкурисао за субвенције и добио сам ротофрез, два атомизера за прскање, тример и систем за наводнавање.
Наследник ове породичне традиције син Милош Стојановић, који живи и ради у Београду, и поред бројних обавеза пронађе времена да помогне свом оцу каже: “Желео бих да додам да највећу захвалност дугујемо нашем деди Стојану Стоајновићу, који је све ово започео а ми наставили и трудимо се да се и даље ширимо и развијамо.
