BIVŠI načelnik Generalštaba nekadašnje Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković posumnjao je nedavno da je NATO 1999. godine bombardovao Aleksinac zato što on vodi poreklo iz tog mesta. Tako je ispričao u intervjuu iz zatvorske jedince u Finskoj za portal www.aleksinacbiz.com.
Foto: Arhiva Novosti
Za vreme rata, kako je ispričao, deo njegove rodbine, nepokretna majka i sestra živele su u ovom mestu. Pavković je, inače, rođen u mestu Senjski rudnik kod Despotovca, a detinjstvo i mladost je proveo u Aleksincu.
– Sve vreme rata sam bio na Kosovu i Metohiji. Ja sam došao da obiđem svoje tek posle bombardovanja. Pretpostavljam da je NATO znao da je moje poreklom iz Aleksinca, ali ja tada nisam obilazio familiju. Posle prijema dužnosti komandanta Treće armije ja sam ostao na Kosovu – rekao je Pavković.
On je naveo da je još 1998. godine bombardovanje bilo izvesno.
– Mi smo još tada preduzimali niz mera ako dođe do bombardovanja. Recimo, raseljavanje ratnih rezervi i tako dalje. Osim toga, vršili smo pripreme za odbranu položaja i ja sam sve vreme bio na Kosovu. Nekada sam zbog referisanja dolazio u Niš. Niš je bombardovan 5. aprila. Tog dana je bombardovana i Komanda Treće armije. Raketiran je deo te zgrade u kome se nalazio moj apartman. Oni su znali gde se apartman nalazi i oni su to gađali – rekao je Pavković.
Ispričao je da je Aleksinac bombardovan odmah sutra, 6. aprila 1999. godine, što je prvi od tri puta razaranja ove opštine.
– Kako se to desilo? Ja sam odmah posumnjao da su Aleksinac bombardovali zbog mene. Međutim, moramo imati u vidu da se u Aleksincu nalazi locirana 203. artiljerijska raketna brigada. Oni su dobro znali to jer je to bila najjača armijska vatrena jedinica, ali su sigurno znali i da je ona izmeštena iz Aleksinca. Nalazila se negde u okolini Kuršumlijske banje, a drugi deo je bio smešten negde na Rtnju, u blizini Sokobanje. Oni su to sigurno znali – kazao je Pavković.
On je objasnio da je u drugoj fazi agresije bombardovanje bilo usmereno ka otkrivanju ciljeva.
– Indikativno je da su napravili jedan katastrofalni promašaj. Oni su promašili kasarnu, a pogodili su centar grada. E sad, zašto su to uradili? Postoje neka objašnjenja. To se desilo u drugoj fazi bombardovanja kada je agresor gađao ciljeve koje je otkrivao. Do tada je gađao samo ciljeve za koje je imao koordinate. Ti ciljevi su pogođeni sa velikom preciznošću. Kada su to završili, oni su počeli da traže i izviđaju nove ciljeve. I tada su počeli da imaju velike promašaje. Aleksinac je bombardovan opet posle dva tri dana, a gađani su magacini. mene je dugo mučilo da li je Aleksinac bombardovan zbog mene. Tim pre što su 9. aprila gađali i Ćupriju. To je drugi grad moje mladosti jer mi je majka Ćupričanka. Moramo znati da je i tamo bila jedinica koja je takođe izmeštena. Došao sam 6. aprila uveče u razrušeni Aleksinac. Zatekao sam neke poznate Aleksinčane. Bio sam da vidim porodicu koja nije bila u stanu nego su bili izmešteni. Tako da smatram da su oni gađali Aleksinac zbog te jedinice, a ne zbog toga što sam ja odatle. Oni, da su hteli, mogli su da gađaju zgradu u kojoj mi je stan u Aleksincu, a isto i u Ćupriji. A, da su znali da sam ja odatle, pretpostavljam da jesu – ispričao je Pavković.
