Todor Toša Tonić i Mihajlo Babamilkić su dve najupečatljivije ličnosti u političkom životu Leskovca u prvoj polovini 20. veka. Obojica su ostali upamćeni po tome što su ih Leskovčani zvali „Tatko na narod“, a svaki po svojim izjavama koje se i danas prepričavaju.
foto: NM Leskovac
Mihajlo Babamilkić je bio čovek koji je za sebe tvrdio da „sas male pare džumbus pravi“, dok se i danas prepričava jedno obraćanje Todora Tonića vezano za izgradnju novih škola kada je, na opasku da nema dovoljno dece, u predizbornom zanosu, narodu poručio: Ma, i decu ću vi napravim!“.
Advokat Todor Tonić je bio narodni poslanik od 1927. do 1938. godine. On je po svojim dosetkama koje je kazivao leskovačkim govorom bio poznat širom tadašnje države. Bio je veoma inteligentan i znao je da se prilogodi svakom sloju stanovništva. Svakome se, posebno pred izbore, javljao skidanjem šešira. U tim suretima se raspitivao o užoj i široj familiji svojih sagovornika. Ženama je delio sapune, muškarcima cigarete, deci bombone, a oni koji su tražili dobijali su i besplatan pravni i drugi savet.
Tadašnji novinari su beležili susrete ovog „veseljaka“ koji je sa „neobičnom lakoćom varao i klijente i glasače“. Znao je da ih na suptilan način podseti i na ono što im je nekada učinio i da svaku situaciju preokrene u svoju korist.
foto: privatna arhiva POSLANIK Todor Toša Tonić za govornicom Skupštine Kraljevine jugoslavije
– Ako ne bude novi most, će nateramo Moravu da teče kude si je tekla – obećavao je Tonić dok je iz automobila, prolazeći kraj manojlovačke krčme, iz velike kutije bacao cigarete, ali birači ne htedoše da se sagnu da uzmu duvan uz komentare da „neće ni da stane i da se mnogo pogolemija“.
– More nesam se pogolemija bre, nesam. Vaš sam ja. Vi ste me turili na ovuj stoličku, ama je ona sa tri noge. Vi će me turite i na golemu fotelju, znam ja – odgovarao je Tonić praćen aplauzima, dok su mu okupljen narod i deca ljubili ruku – Da ste mi živi i zdravi. Poznavate li me, bre deco? Koj sam ja, bre? Tonić, tatko na narod! Taj sam, de…
I baba Zvezda hoće „cigarku“ jer i ona „čuri tutun“. Toniću poručuje da su za njega glasali njeni sinovi kojima je kazala: „Aram vi majčino mleko bilo ako našeg Tošu ne izglasate.“
Novinari tadašnjeg „Vremena“, prateći Todora u kampanji, zabeležili su i to kako je cigaretama plaćao i njegovim automobilom „pregaženo najmasno pile“.
– Će ga platim, de, će ga platim! – reče Tonić.
Foto: Narodni muzej Leskovac USPOMENA Hotel u Leskovcu između dva svetska rata
Dvadeset cigareta prešle su u šake oštećenog seljaka, kao cena za pile, koje nije ni pregaženo niti ga je seljak imao. Ozlojeđeni Todor je, kada je izmakao daleko od sela, novinaru prošaputao: „Liberal, Žikin čovek“.
I drugi „tatko na narod“ Mihajlo Babamilkić bio je vatreni radikal i predsednik leskovačke opštine u periodu od 1903. do 1913., potom od 1921. do 1923. kao i od 1935. do 1939. godine. Nadimak je dobio zbog svojih velikih rezultata na rešavanju komunalnih problema grada.
– Iako beše rat, imao sam budžetsku mogućnost, i 1913. podigo sam šest nove školske učionice. Vikav ljudi na mene: „Ama, rat je, bre predsedniče. Sg li se zidav škole!?“ A ja si mislim: „Rat si je rat. Stari neka ratujev. Deca moraju da idev u školu – pričao je Babamilkić, samovoljan i prek, ali poznat i po svojoj štedljivosti i snalažljivosti.
foto: I. Mitić SEĆANjE Odelo i ordenje Mihajla Babamilkića
U njegovo vreme Leskovac je u glavnim ulicama dobio kaldrmu i asfaltirane trotoare, novi most, dom za siromašne, prvu opštinsku ambulantu, narodnu čitaonicu i gradsko kupatilo, dok je povećan i kapacitet rezervoara kao i broj česama na kojima su Leskovčani zahvatali vodu.
– Kažem ja inženjeru kako da postavlja cevke, a on me pita: Kakvu školu imate predsedniče? „Malu tehničku“, kažem mu ja. „E zato se vi razumete u tehničke poslove“. Ne zna sa kakvu sam muku svršio osnovnu školu – pričao je Babamilkić, ali je isticao značaj obrazovanja i da je mnoge objekte uspeo da završi sa manje para od projektovanih, ali „u opštinsku režiju“ – Duša mi znaje. Ni po tri sata ne spijem. Sve se prevrćem po krevet, mislim i računam. Sas male pare džumbus pravim!
PRVI UVEO JAVNOST U RADU
Babamilkić je uvek objavljivao spiskove priložnika koji su se odazivali na njegov poziv da pomognu leskovačkoj sirotinji u vreme Božića i Uskrsa. Ovaj kafedžija, kao ni jedan predsednik opštine pre njega, često se upuštao u polemike oko uređenja grada i tako uveo javnost u radu lokalne uprave trudeći se da u tim polemikama nikome ne ostane dužan. I nije.
Za izgradnju 18 školskih učionica odlikovan je ordenom Svetog Save četvrtog, a za proširenje škole još jednim, trećeg stepena, na šta je bio posebno ponosan. Prolazeći pored škole hvalio se tadašnjim novinarima.
– Ovoj ti je moje delo. Beše neki inženjer, a zaboravija da otvori jedan prozor. Raskinusmo ljubav. Jok, ne može toj! Vidim ja, čovek ima dve diplome. Preučio!
