U ČUVENOJ Prvoj niškoj gimnaziji “Stevan Sremac” zajedno su radili proslavljeni književnik po kojem škola danas nosi ime, i prota Stevan M. Dimitrijević, duhovni gorostasi. O vremenu kada su dvojica imenjaka uzdizala i Niš i Srbiju i danas svedoči fotografija u holu ovog zdanja.
Foto: Gimnazija “Stevan Sremac”
Sremac i prota Dimitrijević drugovali su i radili zajedno: Sremac je bio profesor, a prota Steva honorarni veroučitelj.
Foto: J. Ćosin
Poznati pisac, koji je u gradu na Nišavi živeo od 1879. do 1892, ostavio je veliki trag u njegovoj kulturi. Radio je kao profesor “za srpski jezik, literarne oblike i geografiju, opštu i nacionalnu istoriju”. Osnivač je pozorišne družine “Sinđelić” i gradske čitaonice u kojoj je bio prvi delovođa. Istovremeno, sarađivao je u listovima “Stara Srbija” i “Niški vesnik”… Bio je vaspitač mnogih generacija i pisac koji je u srpsku književnost uveo Niš i njegov specifičan govor.
Foto: J. Ćosin
Uz posao u Gimnaziji prota Steva je bio i pisar Crkvenog suda u Nišu. Obojicu je odlikovalo žarko srpsko rodoljublje. Sremac je bio dobrovoljac u ratovima za oslobođenje Srbije 1876. i 1878. godine, a jedanaest godina mlađi prota Steva, bio je vojni sveštenik i dobrovoljac u balkanskim ratovima, dok je za vreme Prvog svetskog rata tamnovao u bugarskim logorima.
– Stevan Dimitrijević Bogosloviju je završio u Beogradu 1887, a Duhovnu akademiju u Kijevu 1898. godine. Bio je profesor u Skoplju i Solunu, rektor Prizrenske bogoslovije, zatim redovni profesor istorije srpske crkve na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1920. do 1936. godine. Bio je i prvi dekan Bogoslovskog fakulteta. Prota je, po rečima njegovog učenika Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, “jedna od ličnosti koja je obeležila prvu polovinu prošlog stoleća” – kaže istoričar Đorđe Bojanić.
Foto: Vikipedija
Podseća i da je protu Dimitrijevića, zbog svega što je uradio za srpski narod na jugu Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji, Velimirović nazvao “Anđeo Božji za južnu Srbiju”.
Prota Steva je u Niš došao 1890. iz manastira Lipovac, nedaleko od Aleksinca gde je radio kao učitelj.
– U Nišu je ubrzo posle dolaska rukopoložen za đakona od čuvenog mitropolita Mihaila Jovanovića, a 1894. ponovo je rukopoložen ali ovaj put za sveštenika od episkopa niškog Inokentija. Ubrzo potom odlazi na studije u carsku Rusiju u čuvenu Duhovnu akademiju u Kijevu – priča nam Zorica Peleš, biograf prote Steve Dimitrijevića.
Kaže i da je obojici Stevana zajedničko što su voleli Niš svim srcem, ali su ga u jednom trenutku i napustili. Sremac je iz Niša otišao u Beograd gde je radio kao profesor gimnazije, ali je nažalost brzo nakon toga preminuo.
Foto: Vikipedija
– Njega je 1906. godine zadesila smrt u Sokobanji, kao posledica sepse. Njegov nenadani odlazak ožalostio je celokupno srpstvo. Prota Steva, koji je tada u Solunu, pri Generalnom konzulatu Kraljevine Srbije radio kao referent manastira Hilandara, dugo je žalio što nije mogao da dođe u Beograd na sahranu voljenog kolege Stevana Sremca – otkriva Peleševa.
Prazninu u srcu prote Steve zbog preranog odlaska njegovog imenjaka i dobrog prijatelja, popuniće neku godinu kasnije Sremčev sestrić, čuveni arhitekta Aleksandar Deroko, koji je svog ujaka Stevana opisao u svojoj knjizi “A ondak je letio jeroplan nad Beogradom”.
PROFESOR PETORICI PATRIJARHA
PETORICI potonjih srpskih patrijarha prota Steva bio je profesor: Varnavi, Gavrilu Dožiću, Germanu, Pavlu i Irineju, kome je bio predsednik ispitne komisije na maturi u Prizrenskoj bogosloviji. Bio je i profesor Jovanu Šangajskom. Njegovi studenti bili su i neki ruski arhijereji, većina profesora čuvenog Ruskog bogoslovskog instituta u Parizu, bugarski patrijarh Kiril… Bio je utemeljivač Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njegov prvi dekan i prvi profesor istorije srpske pravoslavne crkve – priča nam istoričar Đorđe Bojanić.
– Sudbina je na neverovatan način spojila protu Stevu i Aleksandra Deroka zahvaljujući sestriću prote Steve, sinu njegove starije sestre Darinke, koji je zajedno sa Derokom studirao na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Prijateljstvo Aleksandra Deroka, arhitekte, i protinog sestrića Vladimira Popovića, inženjera građevine, krunisano je kumstvom. Deroko je bio venčani kum, na radost prote Steve, njegovom sestriću Vladimiru. Ćerka protinog sestrića Vladimira, Dušica Aranđelović, profesorka engleskog jezika, koja uskoro puni 88 godina, živi u Nišu i često se priseća očevog voljenog kuma Aleksandra Deroka koji je gradu Nišu, sa kolegom arhitektom Petrom Anagnostijem, darivao predivno arhitektonsko delo, Episkopski dvor – kaže Zorica Peleš.
Preporučujemo
