LESKOVČANIN Vladimir Stevanović se, po snegu i niskim temperaturama, penje na vrhove planina obučen samo u šorts i meditira u ledenim rekama i jezerima.
foto: privatna arhiva
On se izlaže hladnoći kako bi unapredio svoje zdravlje i imuni sistem primenjujući “ledene veštine” koje podstiču termogenezu, odnosno voljno generisanje toplote u telu.
Zahvaljujući primeni praktičnih tehnika iz različitih tradicija, koje se tiču specifičnih vežbi disanja, meditacije, vizuelizacije i treninga, Vladimir je u poslednjih nekoliko godina savladao čak 13 vrhova boreći se sa temperaturnim minusima i snagom planinskih vetrova.
Objašnjava da brojni narodi na severnoj hemisferi u tradiciji imaju izlaganje snegu i niskim temperaturama kao način za unapređenje i jačanje imunog sistema.
– Za svaki od poduhvata bio sam dobro psihički pripremljen. Pored toga, usponu prethodi i dugo prilagođavanje organizma tuširanjem hladnom vodom, dok se toplota tela održava posebnim načinom disanja koje se uči i mora da se vežba – objašnjava ovaj viši kustos arheolog i instruktor Ninđicu kluba “Buđinkan Leskovac”.
Pre tri godine savladao je vrh Besne kobile i tada je prvi put tako dugo bio izložen uslovima hladnoće. Na 1.923 metra nadmorske visine, na temperaturi od -4 do -7 stepeni, popeo se za tri sata, a onda su usledile i druge avanture sve do Midžora, vrha Stare planine na 2.169 metara nadmorske visine, koji je savladao tokom ovog meseca.
– Svaki ovakav uspon je posebna priča, ali im je zajednički predivan osećaj na vrhu i spoznaja da ste ponovo uspeli da pobedite sami sebe. Na Midžor sam već penjao 2021. godine, ali je ovaj ledeni uspon bio najduži do sada. Trajao je pet i po sati, jer sam čitav uspon, ali i spust odradio bez odeće – ističe “srpski ledeni čovek” i dodaje da je samo sedmicu ranije ponovo savladao i najviši vrh Vardenika – Veliki Strešar, na 1.876 metara nadmorske visine.
“Ledene veštine”
VLADIMIR je nedavno objavio i knjigu o ovom specifičnom vidu ekstremnog sporta, pod nazivom “Ledene veštine”, u kojoj piše o svetskim “ledenim tradicijima”, kao i o sopstvenom iskustvu primene praktičnih tehnika u borbi sa hladnoćom.
Vladimirovo prvo iskustvo sa “ledenim veštinama” bila je desetominutna meditacija u jezeru sa poledicom, na spoljnoj temperaturi od -24 stepena Celzijusa, a pre prvog uspona redovno je primenjivao posebne tehnike disanja na vrhovima planina i šumama pod snegom.
Međutim, on svima koji su zainteresovani za ovakve poduhvate savetuje da ne počinju bez konsultovanja sa lekara i stručnim vodičem za kretanje po planini.
