Foto: Filip Plavčić
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, govorio je na konferenciji za medije u Briselu o dešavanjima na Kosovu i Metohiji i pregovorima između Beograda i Prištine.
“U Briselu sam razgovarao sa svojim kolegama iz EU i NATO, imao sam intenzivne razgovore sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom. Moj tim i ja otputovaćemo odavde u Prištinu, gde ćemo se fokusirati na efekte i moguće rešenje za nekoordinisanu odluku o zabrani dinara i transfera iz Srbije građanima Kosova koji zavise od tih socijalnih davanja. Otići ćemo iz Prištine u Beč, gde ćemo, nadamo se, razgovarati sa OEBS-om i ODIHR-om. A onda idemo u Crnu Goru, gde ćemo pokazati našu podršku aktuelnoj vlasti i putu koji je Vlada čvrsto postavila Crnu Goru, članstvu u NATO i kandidaturi za EU i svim naporima koje su uložili da unaprede i jedno i drugo. one. Nakon toga, vratićemo se u Vašington i nadamo se da ćemo sledeće nedelje u Vašingtonu imati lični razgovor o svim ovim pitanjima i drugim pitanjima o Zapadnom Balkanu”, rekao je Eskobar.
On je rekao da je dijalog između Kosova i Srbije u kritičnoj fazi.
“Trudimo se da dogovore iz Brisela i Ohrida vratimo na kolosek. Iz američke perspektive, ne postoji alternativa dijalogu, dijalog je bio mehanizam koji je rešio mnoge od izazova u bilateralnim odnosima Srbije i Kosova i on ostaje glavni mehanizam za rešavanje razlika. Pozivam obe strane da poštuju sporazume koji su postignuti, da implementiraju sve dogovore posebno onaj iz Ohrida i da pokažu dobru volju u sprečavanju bilo kakvih komplikacija koji bi uticali na ove sporazume i stvorili još više tenzija”, rekao je on.
Eskobar je rekao da što se tiče sprovođenja odluke centralne banke, čuju mnoge izveštaje o poteškoćama sa kojima se suočavaju građani Kosova koji zavise od socijalnih davanja iz Srbije.
“I mi zaista pozivamo vladu Kosova da shvati zabrinutost međunarodne zajednice u vezi sa tretmanom manjina na Kosovu, da te brige shvati ozbiljno”, poručio je on.
Eskobar je istakao da postoji pet razloga zašto su zabrinuti zbog ove odluke.
“Prvi je brzina kojom je to sprovedeno. Ne raspravljamo o legitimnosti odluke. Razgovaramo o sprovođenju odluke. Podsetiću da je Francuskoj trebalo skoro godinu dana da uvede evro, a na severnom Kosovu želeli su da uvedu za manje od tri nedelje”, rekao je on.
Drugi razlog je taj, prema Eskobaru, da vlada nije dala alternativu, a ti ljudi zavise od isplata i trebalo bi da primaju ono na šta imaju pravo.
“Treće je da nije bilo kontakta sa pogođenim zajednicama. I tako su mnogi ljudi koji su bili pogođeni ovom odlukom ostali da nagađaju šta je sledeći korak. Konačno, dve nedelje pre objavljivanja ove odluke, Kosovo je, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, dogovorilo u Skoplju na samitu Zapadnog Balkana, da će biti mehanizam isplate do kraja ove godine”, rekao je on.
Drugim rečima, naglasio je Eskobar, da je Kosovo čekalo, mehanizam plaćanja za transparentna elektronska plaćanja bio bi rešen.
“I peti razlog je bio da smo se borili da nateramo Kosovo da dozvoli međunarodnoj zajednici da pomogne u pružanju tehničke pomoći u pronalaženju rešenja za ovo pitanje. Dakle, potrebno je da Vlada Kosova radi sa međunarodnom zajednicom da pomogne u pronalaženju rešenja za ovo, što je katastrofalna odluka”, naglasio je Eskobar.
Eskobar je rekao da Priština ignorisanjem dijaloga sa Beogradom ignoriše svoje evropske partnere koje je zbog toga, kako je naveo, nemoguće ubediti po pitanju njene dalje integracije na međunarodnoj areni.
Eskobar se tokom onlajn konferencije iz Brisela osvrnuo na izjavu ambsadora SAD u Prištini Džefrija Hovenijera da je trenutno teško za SAD da se zalaže za Prištinu u međunarodnoj areni.
“Put ka EU i NATO vodi preko pet zemalja koje nisu priznale Kosovo. Te zemlje bi želele da vide napredak po svim pitanjima koja su obuhvaćena dijalogom koji vodi EU. Ignorisanjem dijaloga Kosovo ignoriše evropske partnere i nemoguće je da ubedimo da napreduju u daljoj integraciji Kosova. Veoma sam zabrinut što Kosovo ne čuje američku ponudu za partnerstvo za dalje i brže pomeranja integracije”, rekao je Eskobar.
On je dodao i da se SAD se ta zemlja zalaže za to da dođe do nastavak dijaloga, kao i da nema alternative dijalogu.
On je tokom onlajn konferencije pozvao Beograd i Prištinu da poštuju dogovoreno u Briselu i da sprovode dogovoreno u dobroj volji i spreče provokacije.
“To je i razlog mog putovanja na Kosovo”, rekao je Eskobar.
Na pitanje koje će biti posledice po Beograd i Prištinu ako ne sprovedu sporazum u Briselu i po redu, Eskobar je rekao da je primarna odgovornost za Prištinu u ovom trenutku da počne da izvršava svoju pravno obavezujuću obavezu da formiraju ZSO, kao i da nije bilo pomaka u vezi sa tim.
“Sada je bilo nekih koraka da se omogući ustavno pravo za stanovnike opština sa srpskom većinom da glasaju za opoziv, ali još uvek čekamo da obe strane urade više na dijalogu. Za Srbiju, ono što bismo želeli da vidimo je da potezi koje su povukli u podršci dijalogu postanu pravno obavezujući. Želeli bi da vidimo više sa obe strane. I pošto Ohridski sporazum garantuje Evropska unija, posledice nenapredovanja su sporije integracije obe strane u Evropsku uniju”, rekao je on.
Zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da SAD imaju problem u komunikaciji sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i Evropska unija, NATO, Velika Britanija, ali i mnogi drugi poput Albanije i Severne Makedonije.
“Partnerstvo SAD i naroda Kosova ne zavise od jednog čoveka ili stranke, ali imamo problem u komunikaciji sa Kurtiji. Imali smo, uživali u veoma, veoma bliskom partnerstvu sa Kosovom u prošlosti. Veoma bismo voleli da se taj odnos vrati na onaj kakav je bio pre”, rekao je Eskobar.
Na pitanje o Zajednici srpskih opština, Eskobar je rekao da Priština nikada nije rekla da li prihvata predlog statuta ZSO koji je predložila Evropska unija, kao i da je SAD teško da razume zašto to ne čine.
“Želim da ponovim, ZSO ne bi bila druga Republika Srpska. To ne bi bila država u državi. U statutu koji dozvoljava izvršnu vlast, izvršnu vlast ili bilo šta što bi moglo da stvori ustavna ili funkcionalna pitanja za Kosovo. To je jednostavno prilika za opštine sa srpskom većinom, da koordiniraju pružanje opštinskih usluga na srpskom jeziku za građane Kosova. To je to. I to je pravno obavezujuća obaveza. Tako da smo čuli mnogo različitih razloga zašto to nije podneto ili zašto nije napredovalo, nijedan ne prihvatamo. Trebalo bi da se krene dalje”, rekao je Eskobar.
