Foto: Nikola Tomić
Dosadašnji predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je danas, na 20. godišnjicu martovskog pogroma da taj događaj predstavlja užasno stradanje srpskog naroda, da je to velika mrlja na međunarodnoj zajednici i da stvara osećaj bespomoćnosti što pravi organizatori tog nasilja nisu nikada kažnjeni.
“Kažnjeni su neki koji su na ulici sprovodili nasilje, ali ovi pravi organizatori nisu. Najteži osećaj kada se ovo gleda je to što posledice tog užasnog događaja nisu ispravljene. Srpski narod se nije vratio tamo odakle je proteran, ljudima su otete kuće, njive, kompletna imovina”, naveo je Drecun za Tanjug.
Na svu sreću, dodaje on, crkve SPC stradale u tom nasilju jesu obnovljene u najvećoj meri, ali ljudi koji su tada proterani nikada se nisu vratili.
“Oni su otišli, proterani su sa vekovnih ognjišta i to je etničko očišćenje. Možda taj deo meni izaziva najveću gorčinu. I mnogo me pogađa stradanje našeg naroda, to je nešto što znate kada čujete plač majke, kada vidite da su ljudi izgubili živote, kada vidite da su ljudi prebijeni, da su živi izgoreli”, rekao je Drecun.
Naglasio je da ga tim više pogađaju laži premijera privemenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija i njegova tumačenja tog događaja.
Drecun je rekao da je tih godina znao da će najteža bitka biti ne protiv terorista OVK ili protiv NATO-a koji je bombardovao SRJ, nego bitka za istinu o srpskom stradanju, koja i danas traje.
On je naveo da su predstavnici međunarodnih institucija na KiM imali podatke da se pogrom priprema, ali nisu reagovali.
“(Hari) Holkeri je kao šef Unmika, početkom te godine dobio informaciju, ostavljena mu je na sto. To je posle procurelo iz nekih izvora. Opsežna informacija da se priprema tako nešto. Nije reagovao na sve to. Zato što je čitava ova priča imala političku pozadinu i politički cilj”, rekao je Drecun.
Kao primer nereagovanja na planiranje pogroma, Drecun navodi dokumentarni film nemačke televizije ZDF, u kojem su pušteni prisluškivani razgovori jednog albanskog islamskog ekstremiste iz Prizrena, iz kojih je jasno da se pogrom priprema.
“ZDF tvrdi da su nemački obaveštajci dve do tri nedelje pre toga imali stenograme tih prisluškivanih razgovora, gde se govori o pripremama za to što će se desiti. I pustili su taj snimak. Nemačka nije odreagovala, ali nije odreagovao ni nemački kontingent Kfora. Nemci su imali glavnu bazu u Prizrenu, bili su odgovorni za taj deo Metohije, Prizren i Đakovicu. Nemci ništa nisu uradili, jedan jedini njihov pripadnik nije izašao da zaustavi divljanje ove rulje”, rekao je Drecun.
Objašnjava da je među razlozima pogroma i to što su Albanci u to vreme bili nestrpljivi i tražili da im se što pre da nezavisnost, pa je, kako kaže, etničko čišćenje bilo sredstvo da se ostvari taj cilj.
Dodaje da je međunarodna zajednica tada tražila da se prvo reše standardi, pa da se onda govori o statusu pokrajine, te Savet bezbednosti pihvata plan koji definiše osam demokratskih standarda koji treba da budu usvojeni na Kosmetu.
“Ako se pokaže da su ispoštovalii standarde, otvara se pitanje o statusu. Albanci time apsolutno nisu bili zadovoljni. Oni su želeli da se što pre dobije nezavisnost. I onda su krenuli sa pričom da, ako izazovu neko masovno nasilje, da će naterati međunarodnu zajednicu da promeni čitavu tezu, pa da prvo bude status, pa onda standardi. To su, nažalost i uspeli”, rekao je Drecun.
Naveo je da su Albanci tada bili spremni da ratuju sa Kforom i da je masa koja je učestvovala u pogromu bila dobro istrenirana.
Dodao je da italijanski kontigent nije reagovao, iako su imali bazu u blizini i istakao kako su se jedino pripadnici norveškog i švedskog kontigenta suprostavili Albancima.
Naveo je da su Albanci gađali pripadnike međunarodnih snaga ručnim raketnim bacačima, snajperima…
“Pojavila se izjava jednog oficira Kfora, koji je rekao da je plan bio da se svi Srbi skupe tu na području Gračanice, onda da se otvori jedan koridor, da se prebace u centralnu Srbiju. To je planirano etničko čišćenje”, poručio je Drecun.
Kao jedan od razloga što međunarodna zajednica ćuti o pogromu, Drecun navodi to što je situacija danas slična kao tad, odnosno što Albanci opet traže rešavanje statusa pre standarda.
Tako, dodaje Drecun, Kurti od Srbije prvo traži priznanje, pa tek onda da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština, koja bi omogućila neke standarde za Srbe na Kosmetu.
Kao najbolji primer da odgovorni za pogrom nisu kažnjeni, Drecun navodi slučaja Albanca iz južnog dela Kosovske Mitrovice Beranija, koji je izmislio priču da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka, što je Albancima bio izgovor za nasilje i koji nikada nije odgovarao za to.
Drecun je ukazao da je procesuirano oko 140 ekstremista, da je 67 njih osuđeno na zatvorske kazne, koje većina njih nije odležalo do kraja i dodao da niko od organizatora nije osuđen.
On je poručio da se pogrom nad Srbima nastavlja i danas, sa namerom se prostor Kosova i Metohije potpuno etnički očisti od njih.
“Da se Beograda natera, da preko tog pokušaja dovršavanja etničkog očišćenja napravi političke ustupke, da prizna lažnu državu i da joj otvori put ka članstvu u ključnim međunarodnim organizacijama”, zaključio je Drecun.
