SIMBOLIČNO, u 12.44, da bi svet podsetili na važnu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, ali i na 78 dana NATO agresije na SRJ, 1999. godine, u Nišu je juče, u Domu vojske, održan komemorativni skup pod nazivom “Da se ne zaboravi”.
Foto: Tanjug
Pre četvrt veka, 24. marta 1999, zapadna vojna alijansa izvršila je zločinačku agresiju na našu zemlju, agresiju bez presedana u istoriji ratovanja. Niš je tih meseci bio jedan od gradova koji je podneo veliku žrtvu, a 25 godina kasnije njegovi građani podsetili su na sve žrtve ,među kojima su civili, trudnice i deca.
Foto: Tanjug
Na komemorativnom skupu bilo je reči o NATO agresiji i o herojskoj odbrani naše zemlje koju su predvodili Vojska Jugoslavije i pripadnici MUP, kao i o geopolitičkim i političkim konsekvencama koje je NATO agresija imala i ostavila na državu Srbiju posle potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva za rad, istoričar prof. dr Dejan Antić i general-pukovinik Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa u vreme bombardovanja.
Foto: Tanjug
– Ciljevi NATO su bili zaista monstruozni. Trebalo je, kako oni kažu, pretvoriti Srbiju u prah i pepeo, uništiti vojsku, primorati je da kleči i moli, poraziti i poniziti srpski narod, oteti mu Kosovo i Metohiju. To su pokušali, ali snagom naših branilaca i naše države ti ciljevi se nisu ostvarili. Sami su morali, posle 78 dana, da traže da se UN uključi u rešavanje problema KiM, što je i učinjeno donošenjem Rezolucije 1244. I naša komemorativna svečanost počinje u 12.44, jer podsećamo svet na tu rezoluciju. To je međunarodno pravo i ono važi za sve članice UN, pa krajnje je vreme da posle četvrt veka važi i za našu zemlju. Kada svemu tome dodamo da je uništena država, njena ekonomija i počinjen najteži zločin jer je više hiljada ljudi izgubilo živote, među njima 78 dece i 1.139 policajaca i vojnika – rekao je general Lazarević.
Foto: Tanjug
On je naglasio da je NATO agresija na našu zemlju postupak bez presedana u istoriji ratovanja, i da se postavlja pitanje zašto je na kraju 20. veka izvršen takav zločin protiv čovečnosti, i to bez ikakve odgovornosti i kajanja.
– Ali, nema odgovora četvrt veka, a da ne govorim gde je kajanje i gde je odgovornost za zločine – kazao je Lazarević.
Državni sekretar Ministarstva za rad Dejan Antić kaže da je skup organizovan kako bismo se setili svih stradalih Srba u NATO agresiji, i da je veoma važno da govorimo o srpskom stradanju i srpskom herojstvu.
Foto: Tanjug
– Dolaskom na vlast predsednika Aleksandra Vučića priča o srpskim herojima, Košarama, Paštriku, koja je do tada bila zapostavljena, dobila je na značaju. I mi sada slobodno govorimo o svemu tome. Jako je važno govoriti o srpskom stradanju i junaštvu. Petar Kočić je rekao da je otadžbina jedna velika njiva na kojoj se seje i žanje. Mi žanjemo ono što su sejali naši preci, a sejemo ono što će sutra žeti naši potomci. Da bi oni mogli da žanju dobro seme, da bi bili dobri Srbi, da ne bi zaboravili svoju istinu, svoj nacionalni identitet, mi smo dužni da se sećamo naših stradalnika i heroja koji su branili našu zemlju 1999. godine, ali i 1998. u anti-terorističkim akcijama – naglasio je Antić.
KASETNE BOMBE UBILE 14 CIVILA
NA meti agresorskih projektila Niš je bio od prvog dana NATO agresije, u nekim danima čak i dva i više puta dnevno. Kasarna “Stevan Sinđelić”, vojna komanda i dečja klinika za rehabilitaciju pogođeni su 5. aprila, a najstrašnije zločine alijansa je počinila u maju. Najpre 7. maja, kada su grad na Nišavi zasuli kasetnim bombama i ubili 14 civila, kao i dva dana kasnije, kada je povređeno isto toliko građana.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, kao i da bi sprečili navodnu humanitarnu katastrofu. NATO je 24. marta, pre ravno dve i po decenije, započeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, i vazdušni udari su trajali do 10. juna 1999.
