Printskrin: RTS
Razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu, kao i sastanak prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim, pokazali da se Srbija ne odriče svojih tradicionalnih partnera, ali da je akcenat Srbije na EU, izjavio je danas direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić.
Iako je Rusija zemlja koja u kontinuitetu u diplomatskom smislu brani interese Srbije jer se slaže sa njenom pozicijom po pitanju Kosova i Metohije, ali i po drugim osnovama u regionu, Miletić je za Tanjug rekao da je ova izolacija Rusije od strane Evrope stvorila atmosferu da su Srbiji značajniji partneri iz EU, što je, smatra on predsednik Vučić svojim prisustvom na ovim dešavanjima pokazao.
“Razgovori koji se tamo obavljaju su od strateškog značaja jer se tiču pre svega nuklearne tehnologije, nuklearne energije koja je čini mi se perspektiva EU, a s druge strane razni geopolitički razgovori, dogovori, analize i to sve značajno doprinosi boljem sagledavanju pozicije Srbije i strateškim planovima na dalje”, ocenio je on.
Komentarišući sednicu Saveta bezvednosti UN o bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, čije je održavanje tražila Rusija, Miletić je rekao da sednica može biti održana, ali dodao da sigurno neće usvojena zajednička deklaracija.
Istakao je da ova sednica nije upućena prema Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji i traženju pravde za žrtve, već da je to priprema Rusije za pregovore da ona, traženjem osude jednostranog bombardovanja SR Jugoslavije i odbijanjem Zapada da prihvati odgovornost za to, dobije legitimitet za svoju intervenciju u Ukrajini i da je to osnovna ideja njene inicjative jer su, prema njegovim rečima, gotovo sigurno da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena neće prihvatiti odgovornost budući da je Bajden jedan od lobista i učesnika kampanje protiv Jugoslavije.
“Rusija će sa jedne strane dobiti simpatije našeg naroda jer će naš narod tu odmah prepoznati da je to vezano za naše interese, a to sigurno nije ideja ruske diplomatije. S druge strane, Rusija legitimizuje svoju vojnu intervenciju i sprema se za pregovore koji verovatno predstoje u narednih godinu i po dana”, objasnio je Miletić.
Miletić kaže da on lično nema nikakva očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine već neko vreme jer nema nikakvih novih elemenata, kao ni dobre volje da se izađe u susret normalnom životu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
“Ne postoji nikakva priča o katastru, o Kurtijevom vraćanju Visokim Dečanima nekog prostora, ja ne vidim da se išta dogodilo na tu temu. To su izjave koje se spinuju stvara se neka atmosfera ne znam kakvog kompromisa”, ocenio je on.
Kako je naveo, ova odlazeća diplomatska garnitura iz Brisela kupuje vreme i pokazuje da ima inicijative da nešto radi, a suštinski rezultati su porazni jer, napominje Miletić, ukoliko se uporede njihove aktivnosti za tri godine od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremneih prištinskih institucija do danas, vidi se dramatično pogoršanje uslova života ljudi na KiM.
Miletić smatra da je Kurtijeva težnja tokom ove tri godine njegovog mandata sve vreme bila da toliko radikalizuje odnose Srba i Albanaca na prostoru KiM kako bi doveo do sukoba i povoda da se NATO uključi u odbranu albanskih interesa na tom području.
“To je jedna kontinuirana strategija od koje on ne odustaje i dan danas, i sve što je radio je etiketiranje Srbije i traženje načina da se prikaže kao žrtva čineći zlodela i umrežavajući i diplomatske predstavnike i strane države u zločinački poduhvat prema našem narodu. Radi se o odgovornosti koju nema samo Kurti, nego i međunarodne zajednice koja ga je pustila s lanca i dozvolila da se u toj meri radikalizuju odnosi na KiM”, zaključio je on.
