U ŽELjI da ljudima prenese vedrinu i izmami im osmeh na samom početku dana, 54-godišnja umetnica iz Niša Marija Ilić svako jutro započinje kafom i crtanjem karikature na kojoj predstavlja svakodnevne stvari u kojima se pronalazi gotovo svaki pojedinac.
Foto: J. Coisn
Karikaturu uz šoljicu kafe objavljuje na društvenim mrežama uz šaljiv i satiričan tekst pa ne čudi da su mnogi pratioci navikli da dan startuju posetom njenim stranicama.
Sve je, kako kaže, krenulo spontano, a kako je naišla na odlične reakcije pratilaca, nastavila je da redovno objavljuje svoje minijature.
– Na karikaturama sam uglavnom ja. Prvo zbijam šalu na svoj račun, a onda, ako mi dozvole moji dragi prijatelji, komšije, onda i na njihov račun. One predstavljaju crtice iz vašeg života. Da li vi bili u kupovini, da li ste skuvali ručak, da li vi radite sa decom, da li idete na posao, to sve stavim na papir, čim mi nešto padne na pamet. Ja neretko slušam iz okoline od mojih prijatelja šta im se dešava, pa pokupim te neke njihove fore – priča nam ona.
Poklanja radove
SVOJE radove ne prodaje, već poklanja prijateljima i rodbini, a rado se odazove i na svaku humanitarnu akciju. Ono što želi je da oboji život nekim vedrim bojama i trudi se da ljudima prenese vedrinu i pruži im nešto lepo svakog jutra.
Svaki zanimljiv trenutak u toku dana zavredi mesto na njenoj karikaturi.
– Jednog jutra došla je komšinica kod mene na kafi i videla je šarene bombonice i pitala gde sam ih kupila. Ja sam joj tada rekla da to nisu ukrasi već “bromazepamčić”, koji sam zavila u ukrasni papir da deluju lepo. Evo i ovde, ja kao suvozač koji vrlo često govori suprugu: “Može sada, nema auta, možeš sada da skreneš, možeš sada pravo, možeš sada desno, levo” itd, a verujem da nisam jedino ja, da obično to suvozači rade i eto tako nastala je po tom principu jedna karikatura.
Dnevno kod nje nastanu barem tri, do četiri. Pored karikature Marija se bavi i karton-art tehnikom, odnosno umetnosti na kartonu.
– To je tehnika crtanja na kartonu, koja se posle oblikuje po sopstvenoj mašti, secka, cepka i kreira. Prošle godine sam imala sa karton-artom prvu samostalnu izložbu u NKC. Jedna zanimljiva ideja od mog kolege koji me je slučajno podstakao da ja počnem time da se bavim. Počela sam sa malim formatima, a onda sam krenula sa većim, sa još većim, tako da sam videla da mogu u tome da se oprobam – pojašnjava nam ona.
Kaže da joj ni slikanje nije strano, budući da je odrastala u umetničkoj porodici.
– Moj tata je slikao i ja sam rasla uz štafelaje i boje, platna. Vrlo rano sam i počela da mažem, jednostavno to me je privuklo, međutim nisam sebe našla u slikarstvu. Prevashodno sam se vratila olovci i mekanim pastelima. Počela sam da radim za decu, za vrtiće i onda sam počela tako i da radim te karikature – rekla je Ilićeva.
