PATRIJARH Porfirije obratio se u Prokuplju gde se obeležava Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.
Čovek je velik samo kad je čovek i bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo, kaže patrijarh Porfirije.
– Blagosloven sam kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani – strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa. Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu. Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije. Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost – kazao je patrijarh.