Posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Francuskoj treba posmatrati i kroz ekonomske i kroz političke teme, naglasila je danas Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik u Institutu za političke studije.
“Te teme treba posmatrati i u ovom aktuelnom geopolitičkom kontekstu i velikim promenama u međunarodnim odnosima”, rekla je Kolaković za Tanjug.
Ona je napomenula da je veoma bitno da Srbija komunicira s nekim od tih glavnih aktera, a Francuska i Emanuel Maron, dodala je, su svakako važni igrači u ovom trenutku na geopolitičkoj tabli.
“Stoga i ovu posetu treba posmatrati kao nastavak onoga što je započeto 2019. godine i tu mislim da je ove godine pet godina od francuske strategije za Zapadni Balkan, gde upravo Srbija ima jednu značajnu ulogu i, naravno, od posete francuskog predsednika Beogradu, jula 2015, kada su potpisani neki od prvih sporazuma i prvih protokolarnih saradnji”, rekla je Kolaković.
Ona podseća da je neke od njih vremenom, delom realizovala i Francuska agencija za razvoj.
“Tu su i brojni sporazumi u kulturi, u nauci, a naravno i jedan set budućih ekonomskih sporazuma, a nama je poznat onaj sa Vansijem u vezi sa Beogradskim metroom”, navela je i dodala da sada ekonomske teme postaju dominantne, ali i da su blisko vezane za političke teme.
Kada je reč o vojnoj saradnji, Kolaković podseća da je ona definitivno započela 2019. godine.
“U međuvremenu su stigli Mistrali, Tales, a tu su naravno i posete, bila je ministarka odbrane Francuske Florens Parli u Beogradu, pa stalno možemo da pratimo tu ubrzanu komunikaciju između dve države na polju vojne saradnje”, kaže ona.
Istakla je da se sada govori o namenskoj industriji i o avionima Rafali koji “blisko u političkom smislu vezuju Srbiju za Francusku”.
“Francuska je inače tradicionalno na ovim prostorima preko svojih ekonomskih i, da kažemo, kulturnih uticaja zaokruživala i te političke uticaje”, kaže Kolaković.
Ona je napomenula da je jedan set ovih pitanja usko vezan za evrointegracije.
“A kada govorimo o evrointegracijama, one podrazumevaju i ekonomsku i političku dimenziju, a tu je onda i pitanje, koje će sigurno biti negde na stolu, usklađivanja spoljne politike i to konteksta odnosa između Zapada i Rusije u ovom trenutku”, navela je.
Napomenula je kako je predsednik Srbije upravo izrazio želju da se sa francuskim predsednikom razgovara u kontekstu posmatranja budućnosti iz ugla Emanuela Makrona i Francuske.
“Veoma je bitno istaći da je Srbija zemlja koja se nalazi u Evropi i da je aktuelnim sukobom upravo Evropa najviše pogođena i naš strateški interes koji je vezan za evrointegracije u okviru čega je uloga same Francuske izuzetna, pa su stoga svi ovi razgovori, pa i oni o ekonomskim temama, uvek nekako usmereni ka tim političkim temama”, naglasila je ona.