Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da sastav nove Vlade asocira na stvaranje Pokreta naroda za državu, te da će nova izvršna vlast biti “istočnija” od prethodne ako govorimo o spoljnopolitičkoj orijentaciji.
On je za Tanjug rekao da je, ukoliko pogledamo imena ministara, ovo u velikoj meri prvi tim vladajuće koalicije i da su među ministrima sva viđenija imena u Srpskoj naprednoj stranci, Socijalističkoj partiji Srbije, kao i lideri gotovo svih koalicionih partnera koji su bili na listi SNS-a.
“Vlada je dominatno naprednjačka u skladu sa izbornim rezultatom. Ima tu dosta iskusnih ljudi u upravljanju, ljudi koji mogu da spoje politički autoritet i ekspertsko znanje kao što su Siniša Mali, Goran Vesić, Ivica Dačić, Maja Popović, Tanja Miščević“, napomenuo je Stanković i dodao da oni nisu slučajno izabrani, već zato što dobro poznaju rad svog resora.
Iako je rekao da će nova Vlada biti “istočnija od prethodne”, mislivši na povratak Aleksandra Vulina i Nenada Popovića u ministarske fotelje, on je objasnio da to ne znači da je Srbija “spalila” mostove saradnje sa SAD i EU.
“Aleksandar Vulin je dobio političko mesto s obzirom na to što je čovek od poverenja predsednika Vučića i zato što je vrlo lojalan deo vladajuće koalicije. Sa druge strane, Srbija nije spalila mostove saradnje sa SAD i EU, tu mislim na imenovanje Marka Đurića za ministra spoljnih poslova i na imenovanje Tanje Miščević za ministarku za evropske integracije”, rekao je Stanković.
On je napomenuo da je, kada je u pitanju zapadna orijentacija, Srbija sklonija nekom ”dilu” sa SAD, a pomalo je inertna po pitanju EU zbog toga što, kako kaže, evropske integracije već duže vremena ozbiljno stagniraju.
Izbor Milice Đurđević Stamenkovski je jedan od razloga zbog čega Stankovića sastav Vlade, kako je naveo, asocira na pravljenje Pokreta naroda za državu.
“Tu je po malo čudno, a opet možda i pomalo politički opravdano ušla Milica Đurđević Stamenkovska. Očigledno je ideja da ona bude deo te asocijacije partija. Tu je i Tatjana Macura koja je takođe nova u SNS opciji, a ranije je pripadala drugim partijama. Kroz ovaj sastav Vlade pravi se jedna veoma izražena kontura budućeg Pokreta naroda za državu”, kaže Stanković
Izbor Tomislava Žigmanova za ministra za ljudska i manjinska prava kao i izbor Usamea Zukorlića za ministra bez portfelja je za Stankovića dokaz da se vodilo računa o nacionalnim manjinama i da to simbolizuje multikulturalni element, te da je taj element dobio odgovarajuću političku reprezentaciju.
Komentarisao je i izbor Darka Glišića na čelno mesto Ministarstva za javna ulaganja.
“Pretpostavljam da je takvo odgovorno mesto dobio zato što treba voditi računa o finansijskim resursima u vezi ulaganja u ‘Ekspo 2027’ što je ključni projekat ove Vlade. Tu je SNS sa Malim i Glišićem pokazao da taj projekat vidi kao deo budućeg političkog identiteta u godinama koje dolaze”, rekao je Stanković.
Kada je u pitanju učešće SPS-a u novoj izvršnoj vlasti, Stanković kaže da je ta partija dobila onoliko koliko joj pripada izbornim rezultatom.
“Čak mi se čini da je SPS dobio i malo više da bi dobio motivaciju da nastavi koalicionu saradnju sa SNS na lokalnim izborima i u perspektivi u Pokretu naroda za državu. Mislim da je SPS principijelno dobio dovoljno i mnogo da može sebi da opravda učešće u ovoj vladi. Izabran je i Tončev koji je znao oštro da reaguje na poteze SNS, tako da je tu napravljena neka vrsta kompromisa između SPS i SNS, tako da SPS ne nestane, ali da isto tako nastane neko čvršće povezivanje u budućim organizaciono-političkim projektima”, ocenio je Stanković.
Kada je u pitanju odnos prema EU, Stanković je rekao da je svaka vlada neka vrsta reakcije na konkretne događaje i procese.
“Konkretno, evropske sile rade na dva koloseka koji su izrazito protiv Srbije i njenih interesa. Jedan je rezolucija o Srebrenici, a drugi je prijem Prištine u Savet Evrope“, napomenuo je Stanković i dodao da je u tim okolnostima teško očekivati jednu evrofilsku vladu u Srbiji, posebno kada se uzme u obzir okolnost da je, kako kaže, malo verovatno da će doći do nekog ozbiljnog iskoraka u pravcu evropskih integracija.
Veliki prostor za saradnju sa EU nemate, kako je istakao Stanković, ukoliko nemate pomake u zatvaranju klastera i poglavlja koji vas vode u članstvo u EU.
“Iz evropskih krugova se povezuje sudbina Zapadnog Balkana sa zemljama istočnog partnerstva: Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom. Ako je naša perspektiva jednaka kao perspektiva Moldavije koje je trusno područje, Ukrajine gde se dešava najveći ratni sukob od Drugog svetskog rata, onda EU ostaje samo simolično mesto, a ne realna spoljopolitička preferenca srpske politike”, ocenio je Stanković.
Dodao je da glavni ekonomski partneri ipak ostaju zemlje EU, kao i da su one uzori Srbije za modeliranje društva i političkog sistema, ali je napomenuo da ne smemo imati iluzije da ćemo brzo postati punopravni član EU.
