Istoričar Bogdan Živković sa Balkanološkog instituta SANU ocenio je da danas da će Crna Gora glasati za Rezoluciju o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN zato što je ta zemlja pod velikim pritiskom SAD, zato što u mnogo čemu nema suverenitet i zato što crnogorski premijer Milojko Spajić želi podršku najmoćnije svetske sile u nastojanjima da postane prvi čovek Crne Gore.
Živković je Tanjugu rekao da su amandmani koje je Crna Gora podnela na tu rezoluciju pokušaj Spajića da sačuva svoju vladu koja u mnogome zavisi od Srba, kao i da umiri veliki deo javnosti koji se protivi donošenju rezolucije o Srebrenici.
Istoričar kaže da se, prema onome što znamo, može očekivati da će rezolucija o Srebrenici biti usvojena, a da se Srbija bori za minimizaciju legitimiteta te odluke, što nije nevažno.
“Tako da je, u tom smislu, važno osvojiti što više glasova, ali je izvesno da Crna Gora neće biti jedan od tih glasova koji će glasati protiv. To je postalo jasno pogotovo nakon što su usvojeni crnogorski amandmani. Dakle, tek nakon usvajanja crnogorskih amandmana, sada sa sigurnošću možemo reći da će ta vlada glasati za tu rezoluciju”, poručio je Živković.
Kako je rekao, svima koji posmatraju crnogorsku političku zbilju jasno je zašto je to tako.
“Radi se o nedvosmislenom pritisku SAD na Crnu Goru. I jasno je da Milojko Spajić, kao neko ko pretenduje da bude novi vladar Crne Gore, da bude nova dominantna ličnost na tom crnogorskom političkom nebu, želi da dobije američki amin i podršku. Njegova glavna namera je da osvoji američku podršku. I zato će i on glasati za tu rezoluciju”, konstatovao je istoričar.
S druge strane, dodaje, Spajić se našao pred problemom da njemu vlada zavisi od srpskih stranaka i da značajan deo crnogorske javnosti i javnog mnjenja je protiv te rezolucije.
“Da bi na neki način pokušao da nađe srednje rešenje kojim bi očuvao svoju vladu, ali i očuvao podršku koja umnogome zavisi od srpskih glasova, on je došao do tih amandmana i do toga da se u crnogorskom parlamentu usvoji Rezolucija o Jasenovcu. Dakle, to je neki njegov pokušaj da reši dve suprotne činjenice pred kojima se nalazi”, objašnjava Živković.
On ističe da se, za sada, čini da će Spajićeva vlada preživeti, i navodi da je predsednik parlamenta Crne Gore i lider Srba u toj zemlji Andrija Mandić jasno rekao da je bolje ne rušiti vladu i ostati s Spajićem čak i nakon te odluke, nego vraćati DPS na vlast.
“Crna Gora je zemlja koja je mnogo čemu pod dominacijom i hegemonijom SAD i koja u mnogo čemu nema suverenitet. I sada je pitanje šta da rade Srbi u jednoj takvoj zemlji. Dakle, da li je bolje da zbog nekih moralnih načela i zbog podrške Srbiji sruše vladu ili da ostanu u toj vladi čak i kada donosi neke antisrpske odluke i da se na taj način ipak bore za uticaj Srba”, naveo je Živković.
Dodao je da je to pitanje na kojem su se podelili Srbi u Crnoj Gori, a Milan Knežević i Andrija Mandić imaju drugačija shvatanja, ali da, za sada, deluje da će Mandić očuvati vladu ovom podrškom i da će Srbi, ipak, ostati u vladi, uprkos toj odluci.
Što se tiče amandmana koje je Crna Gora podnela na rezoluciju, a posebno prvog, da ne postoji kolektivna krivica srpskog naroda, Živković ističe da, iako nigde u tekstu rezolucije nije napisano da su Srbi odgovorni za genocid u Srebrenici, vrlo je jasno da se njome nameće kolektivna krivica.
“Da se samo radi o individualnom ljudima, to je već rešeno u Haškom tribunalu, ali naravno da nije. I naravno da u kontekstu ova odluka znači da se nameće kolektivna krivica srpskom narodu. Spajić je tim amandmanom želeo da se opere od napada Srba u Crnoj Gori, da zapravo ta rezolucija nije nešto što stavlja neku vrstu hipoteke na srpski narod”, ocenio je Živković.
Kako je rekao, radi se retoričkom pokušaju da se zamaskira to što se čini da bi primirio Srbe u Crnoj Gori.
“Srpski politički lideri shvatili da im je bolje da budu u vlasti nego van nje. Da će to proći na neki način, da će se pacifikovati biračko telo u Crnoj Gori, ali meni se čini da je to nekako najmanja loša solucija za Srbe u Crnoj Gori, da je to ipak jedna ispravna politika, stati uz vladu čak i u ovom trenutku”, rekao je Živković.
Što se drugog amandmana tiče, u kojem se poziva na očuvanje ustrojstva BiH, Živković kaže da je rezolucija o Srebrenici pokušaj izvlačenja iz fragilnog balansa koji je nastao nakon rata.
“I ovde se radi o tome da i ta rezolucija podcrtava da Amerika radi ono što govori da ne radi. Dakle, ovom rezolucijom se kaže da se ne narušava ustrojstvo BiH, a zapravo se na tome radi. To je neka vrste retoričke varke SAD kojima se pokušava sakriti ono što je istina, a to je da je glavna meta toga Dejtonsko ustrojstvo Republike Srpske i Milorad Dodik”, zaključio je Živković.
