Rezultati antropološkog istraživanja “Novo lice Ćele-kule” čiji je cilj da istraže, analiziraju, rekonstruišu i digitalizuju lica junaka poginulih na Čegru, pokazala su da je najmlađi među njima imao samo 11 godina.
Foto N. Živanović
Ovo su rezultati druge, od ukupno tri faze velikog istraživanja koji su juče predstavljeni javnosti, u Galeriji Sinagoga u Nišu. Obrađeno je 48 od ukupno 58 lobanja, pošto su pojedine u lošem stanju, a ono što su naučnici do sada mogli da utvrde jeste, između ostalog, način na koji su ovi ljudi stradali, koje su povrede imali, da su svi bili muškog pola, da su mnogi bili rođaci i slično.
Ćele-kula je jedan od najposećenijih spomenika ne samo u Nišu i na jugu naše zemlje, već i u celoj Srbiji. Međutim, ko su bili junaci koji su stradali u Čegarskoj bici braneći domovinu od turske najezde, a čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine, nakon 215 godina otkriva nam tim naučnika koji rekonstruiše njihove likove.
– Lobanje zazidane u čuvenu Ćele-kulu u Nišu dobiće svoje lice, biografiju, istoriju. Utvrdili smo da su sve lobanje pripadale muškom polu. Najmlađa individua imala je 11 godina, pa do preko 50 godina. Imali smo nekoliko slučajeva perimortalnih povreda, odnosno povreda koje su uzrokovale smrt. Imamo dva slučaja dekapitacije, odnosno odsecanja glave, uključujući i onaj na lobanji za koju se veruje da je u pitanju sam Stevan Sinđelić. Međutim, ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo da li ona zaista pripada njemu – rekla je antropolog dr Nataša Šarkić.
Kamen temeljac nezavisnosti
Pre skoro dva veka u svojim putopisima kroz jugoistočnu Evropu i u delu “Put na istok”, u poglavlju “Beleške o Srbiji”, francuski akademik i pesnik Alfons de Lamartin, duboko potresen onim što je video u Nišu i izgledom Ćele-kule, zapisao je: “Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine.” A onda dodao i rečenicu: “Čuvajte, Srbi, ovaj spomenik, narod koji ima ovakve spomenike i istoriju nikada neće moći da bude porobljen i nikada neće nestati.”
Pred istraživačima je bilo mnogo zahteva i iznenađenja, počev od tehničkih, budući da su neke lobanje na visini od četiri metra, a da je sve pažljivo trebalo slikati i snimiti. Najveće iznenađenje za njih bilo je da su se među lobanjama u Ćele-kuli našle mlade osobe. Mnogi su bili uzrasta od 16 do 18 godina.
– Da neko ima 11 godina, to je manje nego što smo mi mogli da pretpostavimo. To dete ima perimortalne povrede, odnosno ubijeno je udarcem u glavu – objašnjava i kaže da na osnovu obrađenih lobanja koje su mogle da se rekonstruišu, nije bilo onih koje pripadaju ženskom polu.
Ovo je druga faza projekta, a prva je završena u septembru.
– Tada smo sa malo većom ekipom uradili 3D skeniranje svake pojedinačne lobanje. Tada sam sakupila osnovne podatke koje sam tokom ovih meseci obrađivala kako bih dobila što više podataka. Ova druga faza podrazumeva podatke i antropološke analize, dok će treća biti konačni izgled lobanje. Nemamo kompletan skelet, čak ni cele lobanje, imali smo ograničen opseg, pa su i rezultati bili limitirani, najviše na pol – pojasnila je.
Rekonstruisana je i lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću.
Inače, ovo je prvo istraživanje, odnosno naučni projekat finansiran potpuno od donacija. Prikupljeno je blizu milion dinara.
Facijalna rekonstrukcija je obavljena u laboratoriji Univerziteta u Trstu, koristeći tehniku koja se bazira na dodavanju mekih tkiva na osnovni model lobanje dobijen foto-grametrijskom rekonstrukcijom. Ova metoda je pouzdana i koristi se već petnaest godina za forenzičko prepoznavanje i daje veoma verodostojne rezultate.
Realizacijom ovog značajnog projekta, nakon treće faze, biće omogućeno da se sazna i vidi kako su izgledali čegarski junaci. Žrtve su stradale u Čegarskom boju koji je završen tako što je vojvoda Stevan Sinđelić, koji je sa oko 3.000 svojih ustanika bio opkoljen višestruko brojnijom vojskom od preko 25.000 Osmanlija, iz kubure pucao u barutanu. U eksploziji su 30. maja 1809. godine poginuli svi ustanici i njihov vojvoda, ali i više od polovine osmanlijskih vojnika, posle čega je turski zapovednik Niša u tom periodu Huršid-paša naredio da lobanje srpskih junaka uzidaju u Ćele-kulu.
Spomenik je visok oko četiri metra, a 952 glave, koje su po naredbi, kako se verovalo, odrane od kože i napunjene pamukom, bile su raspoređene u 14 redova sa sve četiri strane. Međutim, istraživanje su pokazala da na lobanjama nema znakova koji pokazuju da se tako nešto dogodilo.
