OLIVER Tič (40) svetski putnik i istraživač iz Slovenskih Konjica, poznat kao Oli Volker, pre tri meseca je sa svojim psom Karlitom krenuo na jedno od svojih putešestvija oko sveta. Plan mu je da u naredne tri-četiri godine prepešači oko 30.000 kilometara i obiđe 35 država, u želji da upozna narode i njihove običaje, ali i da poradi na jačanju veza i prijateljstva između gradova i zajednica.
Početkom jula stigao je u Niš, grad u kojem se na Bubnju rodio njegov otac i pre mnogo godina odselio se u Sloveniju. U gradu na Nišavi, Oliver je odlučio da pauzira nekoliko dana.
– Karlitos i ja samo 5. aprila pošli u ovu avanturu. Išao sam uz hrvatsku obalu, pa preko Bosne, u Srbiju – Novi Sad, Beograd i sad sam u Nišu. Obožavam ovaj grad, bio sam mnogo puta ovde. Ljudi u ovom gradu su divni i gostoljubivi, kao i u celoj Srbiji. Put ću nastaviti sledećeg ponedeljka ka Severnoj Makedoniji, a slede Grčka, Turska, Jermenija, Gruzija, Iran, Indija, Pakistan. Zatim se selim u Vijetnam, idem u Tajland, Kambodžu, Maleziju i Singapur. Odatle idem na sledeći kontinent, do Australije, pa do Afrike i Kejptauna i tamo preko 14 država, nazad u Evropu – priča za “Novosti” Oliver.
Kada putuje, nosi samo najosnovnije stvari, a dnevni budžet za sve potrepštine ne prelazi 10 evra.
– Nikako ne bih mogao da pešačim sa rancem, jer to je težina. Guram ispred sebe jedna kolica, koja su dečja, i unutra imam šator, spavaću vreću, hranu za sebe i Karlitosa, vodu i rezervne delove. Sve to sa psom je oko 50 kilograma. Kada sam bio u Čileu, preko Anda, gurao sam ih na više od 4.700 metara nadmorske visine i imao sam probleme sa disanjem. zato je svaki gram manje bitan – otkriva nam.
NAJLEPŠE: SUSRET SA DONČIĆEM
NAJBOLjE i najlepše što nosi sa svih svojih putešestvija je, kako kaže, susret sa Lukom Dončićem.
– Bio sam pozvan da idem da njegovu utakmicu dok sam prolazio kroz Teksas. Napravio sam krug od 300 kilometara zbog njega. Potpisao mi je dres, nakon čega sam u Sloveniji napravio humanitarnu akciju u kojoj smo skupili 25.000 evra. Novac je preusmeren za stipendije za nove sportske nade – kaže ovaj čovek velikog srca.
Da postane svetski putnik, Oliver je odlučio pre nešto više od 10 godina.
– Radio sam u trgovini i imao opciju da postanem menadžer. Posle četiri godine na tom položaju video sam da me to ne čini srećnim. Na internetu sam gledao čime bih mogao da se bavim i video sam jednog čoveka iz Kanade koji je za 10 godina obišao svet. Rekao sam sebi da to želim da probam. Kada sam u Sloveniji i dalje imam posao koji me čeka dok sam na misijama – priča Oliver.
Na prvo putovanje otisnuo se 2014, kada je peške išao preko rodne Slovenije.
– To je za mene bilo nešto posebno, za 11 dana prešao sam 330 kilometara i bio oduševljen takvim životom: spavanjem u šatoru, upoznavanjem ljudi… Dve godine kasnije za šest meseci prepešačio sam SAD, oko 6.840 kilometara. Shvatio sam da uživam da sam na putu svakog dana i da upoznajem ljude, prirodu, kulturu… E, onda sam odlučio da idem na nešto veće, pa sam 2018. peške krenuo po najdužem putu na svetu: od Argentine do Aljaske. Prošao sam 15 država i 25.122 kilometra i za to mi je bilo potrebno 1.000 dana – objašnjava nam pažljivo.
Njegov pozitivan i harizmatičan stav pomažu mu da ga narodi raznih zemalja gotovo uvek dočekaju srdačno i prijateljski.
– Moram da kažem da sam bio oduševljen iako sam prolazio kroz države koje važe za opasne, kao što su El Salvador, Honduras i Kolumbija. Nikakvih problema nisam imao, uvek su me ljudi lepo dočekali, gostili su me u kući, spavao sam u crkvama, vatrogasnim domovima, Crvenom krstu… – priseća se.
Njegova saputnica je pas Karlitos kojeg je našao u Peruu.
– Bila je napuštena i bolesna, pa sam je poveo sa sobom. Odveo sam je kod veterinara, on joj je dao antibiotike, nakon čega mi je cele noći spavala u krilu. Verovatno smo se tada povezali i rekoh sebi: “Ništa, ajde ti sa mnom na put.” Veterinar je tada rekao da je on muški pas pa sam ga krstio Karlitos, ali kada smo otišli sutradan na kontrolu kod drugog veterinara, ona me je pitala kako to da je Karlitos kada je žensko? Tako smo ustanovili da je ipak ženski pas, ali je ime ostalo isto. U Sloveniji sam joj izvadio pasoš i sada može sa mnom bez problema – priča nam Oliver.
Domaćin u Nišu mu je humanitarni “Lajons klub Niš – Tvrđava”, a u drugim zemljama ovi klubovi iz tih zemalja, koji su u svetu poznati po humanitarnim akcijama.