ODZIV žitelja grada pod Pržarom na poziv da dostave fotografije i dokumenta koja poseduju, a svedoče o burnoj istoriji na ovim prostorima, premašio je očekivanja. Najpre stidljivo, a zatim u sve većem broju, Vranjanci dela svoje porodične uspomene…
– Ideja nam je da, kroz maksimalno zalaganje, digitalizujemo arhivsku građu kategorisanu kao fond od velikog značaja za Republiku Srbiju, a reč je o dokumentima manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog i svim brojevima lokalnog nedeljnog lista “Slobodna reč” – kaže Miroljub Stojčić, arhivski savetnik koji rukovodi ovim dragocenim poslom.
A, u vranjskom istorijskom arhivu “31. januar” čuva se svojevrsno blago iz čitavog Pčinjskog okruga, raspoređeno u čak 330 fondova i osam zbirki. Arhiva je smeštena u depou, a proces digitalizacije doprineće da dokumenta budu dostupna široj stručnoj i kulturnoj javnosti, ali i pojedincima.
Sledeći uputstva za odabir arhivske građe za digitalizaciju, po kojima se najpre savremeno obrađuje ono što je od velikog značaja, kao i dokumenti koji se najčešće potražuju, prve su na red došle Crkvene matične knjige. Najstarija koja se čuva u ovom Arhivu datira iz 1879…
Uslov za završetak ovog obimnog posla svakako je i adekvatna oprema. Pre nekoliko godina, uz podršku Ministarstva kulture, Vranjanci su kupili skener za dokumentarnu građu, a sada im je neophodna nabavka i skenera za digitalizaciju knjiga velikog formata, odnosno štampe. Sve to, saznajemo, podrazumeva i adekvatne računare koji mogu da odgovore naprednijim zahtevima digitalizacije nesvakidašnjeg materijala.
Inače, pored postojeće arhivske građe, zanimljive su i fotografije koje u okviru ovog istinskog poduhvata – po već pomenutm pozivu – dostavljaju Vranjanci. Istovremeno, po rečima Miroljuba Stojčića, apelu za saradnju odazvala se i lokalna televizija, koja je spremna da ustupi nemontirani materijal važnih događaja koji su zabeleženi deceniju unazad, što se u Istorijskom arhivu smatra za važan istorijski izvor prvog reda.
Foto J. Stojković
Foto Arhiv