NA vojnom aerodromu “Narednik pilot Mihajlo Petrović” u Nišu, Vojska Srbije nedavno je realizovala padobransku obuku za pripadnike 63. padobranske brigade.
Foto J. Ćosin
Vojnici odabrani na osnovu svojih sposobnosti i afiniteta, nastavljaju sa usavršavanjem padobranskih veština, a reporter “Večernjih novosti” imao je priliku da vidi kako izgledaju prvi skokovi budućih padobranaca.
Da u teoriji savladaju sve što je potrebno za zahtevan skok iz aviona učili su kroz obuku koja traje 21 dan, nakon čega su dobili priliku i da u praksi pokažu stečeno znanje. Rano ujutro, sa rančevima i opremom na leđima, u grupama su čekali avion kojim su uzleteli možda ka budućoj profesiji.
Sa visine od 800 metara usledio je prvi skok.
– Juče smo izvršili prvi skok desantnim padobranom OVP. Iskakali smo iz aviona AN-2.
Obuka je bila intenzivna počevši od fizičke spremnosti koja je osnovna da se postane padobranac spreman za skok. Zatim smo uvežbavali kolutove, prizemljenja i sam skok.
Drugi skok je bio za otvaranje rezerve: skakali smo iz malo bržeg aviona, oko 280 kilometara na čas sa zadatkom da otvorimo rezervu na 300 metara od zemlje. Taj dinamički udar je jači jer je i avion brži, tako da nam je bilo veoma uzbudljivo – kaže za “Novosti” jedan od polaznika obuke.
Kod bržeg aviona, brži je i interval iskakanja.
– Kod sporijeg aviona je interval iskakanja na znak instruktora ili do dve sekunde, dok kod bržeg odmah posle jednog padobranca ide drugi, treći…, pa je interval iskakanja bio manji. I udar vazduha nakon iskakanja je mnogo, mnogo jači, kao i “tumbanja”, ali i udar stabilizacije prilikom skoka. Ipak, snašli smo se prateći instrukcije naših starešina.
Bolji je drugi skok zato što smo već bili upoznati s dešavanjima u vazduhu, turbulencijama i zaokretima, ali je i danas bilo veoma nezgodno jer smo juče iskakali sa avionom koji je leteo od 130 do 140 km/č, dok je danas bio dvostruko brži. Tako smo opet bili u situaciji da ne znamo šta će da se desi – priča mladi polaznik obuke.
Njegov plan i velika želja su da ostane u 63. padobranskoj brigadi:
– Ona je sama po sebi specifična jer ima izazovne zadatke, od izviđačko-diverzantske akcije do stalnih skokova koji su veoma uzbudljivi. I, što je najvažnije, kolektiv u Padobranskoj brigadi funkcioniše kao jedna velika porodica, sa starešinama i sa nama vojnicima. Zato želim da ostanem da radim ovde.
Dodaje i da su kod prvog skoka najveći izazov bili vetrovi koji su počeli da duvaju, pa su morali da budu maksimalno koncentrisani kako ih ne bi izbacio sa desantne prostorije.
– Za svakog padobranca je važno fokusiranje na skok koji ne treba da izostane ni pri samom skoku, ni prilikom vožnje padobrana, a ponajmanje na prizemljenju da ne bi došlo do velikih povreda. Zato samo treba da se pridržavamo onoga što su nam instruktori rekli. Oni su izuzetno obučeni i veliki profesionalci, dosta dobro su nas pripremili za ovaj skok. Sve ostalo je u našim rukama i koncentraciji – kaže nam.
Osnovni cilj ove obuke je osposobljavanje vojnih padobranaca za skokove slobodnim padom koristeći specijalne padobrane, sa naoružanjem i opremom. Obuka uključuje tehnike “visoko iskakanje – visoko otvaranje” (HAHO) i “visoko iskakanje – nisko otvaranje” (HALO), kao i prizemljenje na terene malih dimenzija sa preprekama u okolini, sve u cilju izvršenja borbenih zadataka.
– Prisustvovali ste izvođenju osnovne padobranske obuke gde su polaznici osnovne padobranske obuke realizovali padobranski skok otvaranja rezervnog padobrana po zadatku. Polaznici imaju zemaljski deo obuke koji traje 21 dan, i potom pristupaju realizaciji pet padobranskih skokova. U drugom delu videli ste pripadnike koji su osposobljeni višom padobranskom obukom i prisustvovali ste skoku sa 3.000 metara tehnikom visoko iskakanje, nisko otvaranje. Prvi je bio sa 800 metara sa desantnim padobranom – objašnjava za “Novosti” instruktor padobranstva.
Identiteti učesnika 63. padobranske ostaju u tajnosti jer jedinica tako nalaže.
U toku dana obavljeno je, kaže, više trenažnih skokova u zavisnosti od nivoa osposobljenosti.
Uz kvalitetnu obuku i kvalitetnu opremu kojom vrše padobranske skokove, rizik od povreda pri skoku sveden je na minimum.
“Lete” i po 10 puta dnevno
POLAZNICI osnovne padobranske obuke obavljaju par skokova u toku dana, dok instruktori imaju po pet-šest, pa i 10 skokova dnevno. Ima kandidata iz civilstva i iz drugih jedinica. Posle završetka obuke dobijaju zvanje padobranac i dobijaju mogućnost zasnivanja radnog odnosa u 63. padobranskoj brigadi. To je jedinica koja ima veliku tradiciju, i uvek ima dovoljan broj kandidata koji se prijavljuju nakon čega se vrše selekcija i obuka – kaže instruktor.
