NAOČIGLED moje devetogodišnje sestričine, tog 2. avgusta 1999. godine mučki mi je ubijen otac Momčilo, a brat Svetomir je kidnapovan. Evo 25 godina ne znam kakva mu je sudbina. Imao je 38 godina, bio je nastavnik u Muzičkoj školi u Prištini. Otac je bio penzioner. Nikome nažao nisu učinili. Jednostavno, otac nije hteo da napusti Kosmet, ni Prištinu, hteo je da ga sahranimo ovde, pored majke.
foto: J. Ćosin
Ovako za “Novosti” govori Budimir Milenković iz okoline Niša, rodom iz Prištine. Uspeo je da pronađe posmrtne ostatke oca, a sudbina brata, Svetomira Milenkovića još je nepoznata.
– Taj krvavi dan ne zaboravljam. Otac je ubijen, zadavljen je stolnjakom, naočigled devetogodišnje unuke, ćerka moje rođene sestre. Ekshumacija očevih posmrtnih ostataka je odrađena, ali počinilac je u Beogradu oslobođen, jer je bio maloletan. Ipak drago mi je da sam mogao da ga sahranim pored majke, kako je hteo. Kuća u Prištini je srušena, posećujem je i dan -danas – govori nam Budimir.
Više od 25 godina ne zna se sudbina mnogih kidnapovanih, kako Srba, tako i drugih nacionalnosti sa ovih prostora – oko 568 ljudi sa spiskova. Za njima udruženo tragaju mnoge organizacije i institucije.
– Svakodnevno traganje ostavilo je trajne posledice na zdravlje mnogih ljudi koji polako nestaju bez saznanja o sudbini svoje dece. Nepravda, zataškavanje zločina, dvostruki aršini prema žrtvama, premeštanje i uništavanje dokaza, neprocesuiranje zločinaca njihovim oslobađanjem razlozi su što mnoge porodice gube i poslednju nadu – rekla je Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa KiM na konferenciji u Nišu.
Tužilaštvo za ratne zločine još pre 14 godina formiralo je predmete sa nestalima. Pre skoro 20 godina otvorene su i arhive nestalih.
Čekaju odluku o 20 ekshumacija
– MI smo 2005. predali 2.417 dokumenata, na osnovi njih je više od stotinu Albanaca ekshumirano i predato porodicama. Trenutno imamo više od 20 informacija koje smo podelili sa prištinskom delegacijom i čekamo da oni reše da se ekshumacija izvrši. U mrtvačnici je oko 300 neidentifikovanih. Nekoliko identifikacija je urađeno zahvaljujući pronalaženju porodica koje su mogle dati krv, a neki od tih posmrtnih ostataka su godinama bili u mrtvačnici – kaže Vesna Bošković, rukovodilac odeljenja Grupe za nestale na prostoru AP KiM Komesarijata za izbeglice i migracije.
