Identifikacija posmrtnih ostataka nestalih lica ne napreduje dovoljno brzo, konstatovano je tokom okruglog stola pod nazivom “Mi čekamo… 33 godine istinu i pravdu” koji se održava danas u Beogradu.
Članica Komisije za nestala lica Vlade Srbije Ljiljana Krstić istakla je da Srbija već godinama insistira na operativnoj listi na kojoj se trenutno nalazi oko 600 lica koja nisu verifikovana prema kriterijumima Međunarodnog Crvenog krsta.
“Sve ove godine smo pokušavali sa Hrvatskom da uvrstimo operativnu listu u zvaničnu listu nestalih. Hrvatska je to izbegavala pravdajući se da ta nestala lica nisu verifikovana, ali je do sada preko sto lica identifikovano sa te liste”, rekla je Krstić.
Ona je istakla da se u mrtvačnici nalazi oko 900 neidentifikovanih posmrtnih ostataka i da je činjenica da je oko 400 posmrtnih ostataka lica srpske nacionalnosti.
“To dokazujemo time što smo bili prisutni na ekshumacijama na teritoriji Hrvatske na više lokacija gde su ekshumirani posmrtni ostaci za 1.401 lice srpske nacionalnosti, a od toga je do sada identifikovano 984 lica. Kada bi se identifikovali svi posmrtni ostaci u Hrvatskoj videlo bi se koliko je zaista nestalo lica srpske nacionalnosti”, poručila je Krstić i ocenila da je to razlog zbog čega Hrvatska sporo radi na rešavanju ovog pitanja.
Kako je rekla, 2001. je postignut dogovor da srpska strana bude prisutna prilikom svih identifikacija, ekshumacija ili primopredaja.
“Hrvatska je ovaj dogovor prekršila u februaru kada nas nisu obavestili da su identifikovana četiri lica srpske nacionalnosti čije porodice žive na teritoriji Hrvatske. Ipak, mi imamo legitimitet i interes da znamo da su identifikovana lica srpske nacionalnosti. Zbog toga dolazimo do situacije da ne možemo da napravimo tačan spisak žrtava srpske nacionalnosti”, istakla je Krstić.
Dodala je da je poslednji sastanak srpske i hrvatske strane bio u januaru 2023. godine u Zagrebu kada je postignut dogovor da se izvrši zajedničko izviđanje lokacije koja je predmet zajedničkog interesa i za Srbiju i za Hrvatsku i za Bosnu i Hercegovinu.
“Jedino što je do sada urađeno jeste izviđanje te lokacije u Daruvaru u martu 2023. godine i postignut je dogovor da će sve pripremiti u skorije vreme za ekshumaciju i da će nas pozvati, ali se to još uvek nije desilo”, rekla je Krstić i dodala da je poslednja ekshumacija izvršena 2018.
Istakla je da je problem nastao zbog donošenja Zakona o nestalim licima u domovinskom ratu koji predviđa potragu samo hrvatskih građana, ali su se prava nestalih lica srpske nacionalnosti i njihovih prava tim zakonom smanjila.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović je istakao da je pitanje nestalih jedan od prioriteta u radu tog ministarstva, kao i da su već pokrenuti razgovori sa Hrvatskom na tu temu.
“Hrvatska traži veliki broj nestalih, mi tražimo veliki broj nestalih”, rekao je on i dodao da je, ono što je najgore, nedostatak komunikacije i boljih odnosa u prethodnim godinama doprineo tome da se nestali ljudi decenijama ne mogu pronaći.
“Zbog toga smo pokrenuli razgovore da vidimo kako da identifikujemo i tela žrtava rata koja su pronađena, a do sada nisu identifikovana”, rekao je i dodao da iskustvo koje ministar spoljnih poslova Marko Đurić i on imaju sa Kosova i Metohije pokazalo da i na teritoriji južne srpske pokrajine ima sličnih slučajeva.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Miodrag Linta istakao je da je pitanje nestalih jedno od najvažnijih humanitarnih i civilizacijskih pitanja.
“Prošlo je mnogo godina od završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji, a mi i dalje imamo blizu 10.000 nestalih. Brojne činjenice pokazale su da se u Zagrebu, Sarajevu i Prištini opstruiše proces rešavanja nestalih lica srpske nacionalnosti”, poručio je Linta.
On je rekao da se hrvatske vlasti bave isključivo pitanjem nestalih lica hrvatske nacionalnosti i traže odgovornost Srbije, iako je Srbija pokazala da je spremna na saradnju da bi se to pitanje rešilo.
“Mislim da je važno da naša država još snažnije pokrene diplomatsku, političku i pravnu ofanzivu da se to pitanje stavi na dnevni red i da se treži podrška međunarodne zajednice”, rekao je Linta i dodao da je procena da je više od trećine ukupno nestalih lica tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji srpske nacionalnosti,
V.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Duško Ćutilo je istakao da i dalje postoji veliki broj pitanja koja je neophodno rešiti.
“Jedno od najvažnijih pitanja jeste donošenje Zakona o nestalim licima i mi smo kao ministarstvo oformili radnu grupu koja se bavi pripremanjem nacrta ovog zakona. U tu radnu grupu smo uključili i predstavnike udruženja nestalih, a donošenje zakona će instituiconalizovati podršku porodicama koje još uvek traže svoje najmilije”, rekao je Ćutilo.
