Ministar spoljnih poslova Marko Đurić čestitao je danas Kaji Kalas i Marti Kos imenovanja za evropske komesare za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, odnosno za proširenje.
U odvojenim porukama na društvenoj mreži Iks, Đurić je poručio Kaji Kalas da se raduje i na njenom imenovanju za potpredsednika Evropske komisije.
“Radujemo se zajedničkom radu na prosperitetu, stabilnosti i napretku u Evropi. Dok se upuštate u svoje nove odgovornosti, možete računati na Srbiju kao na kredibilnog partnera posvećenog unapređenju evropske bezbednosti”, napisao je Đurić.
U poruci upućenoj Marti Kos Đurić je na slovenačkom jeziku najpre napisao “srdačne čestitke gospođi Marti Kos na njenom imenovanju za evropskog komesara za proširenje”.
Dodao je i da upućuje iskrene čestitke celom novom sastavu Evropske komisije.
“Srbija je posvećena bliskoj saradnji sa komesarkom Kos i Evropskom komisijom na jačanju našeg partnerstva sa Evropskom unijom, promovisanju regionalne saradnje i ubrzanju procesa integracije Zapadnog Balkana”, napisao je Đurić.
Evropski parlament odobrio je danas novu Evropsku komisiju na čelu sa Ursulom fon der Lajen, a za novu komisiju glasalo je 370 od 688 prisutnih poslanika, 282 je bilo protiv, a 36 je bilo uzdržano.
Kaja Kalas-nova šefica evropske diplomatije koja traži jasne rezultate u proširenju
Bivša estonska premijerka Kaja Kalas prva je političarka iz istočne Evrope koja će obavljati dužnost visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, a kada je reč o proširenju EU, nedavno je rekla da su u narednih pet godina potrebni jasni rezultati po tom pitanju.
Kalas, koja će biti i izvršna potpredsednica nove Evropske komisije nakon što je Evropski parlament danas odobrio Komisiju, poznata je po jakom antiruskom stavu, a u njenoj nadležnosti kao šefice evropske diplomatije biće dijalog Beograda i Prištine.
Međutim, tokom procesa saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta, ona se nije mnogo osvrtala na to pitanje, pomenuvši ovaj dijalog samo jednom, kada je rekla da će to biti jedan od koloseka kada se govori o Zapadnom Balkanu.
Kalas je, naime, tokom saslušanja 12. novembra, ocenila da je Zapadni Balkan veoma važan region i da, kada se o njemu govori, postoje dva koloseka, od kojih je jedan put proširenja, na kome je potrebna zajednička saradnja sa komesarom za proširenje, a drugi je dijalog Beograda i Prištine, “gde su svi moji prethodnici uložili mnogo vremena u to, što bi donelo stabilnost regionu”.
Za proširenje EU navela je da je geostrateško investiranje koje je u interesu same Unije i istakla da u tom procesu treba koristiti princip zasnovan na zaslugama sa svakom pojedinačnom zemljom.
Ipak, naglasila je tada, da postoje dva hitna pitanja, a to su rat Rusije protiv Ukrajine i aktuelni sukob na Bliskom istoku.
Kao jedan od najotvorenijih kritičara Rusije u EU, otkako je počeo rat u Ukrajini zalagala se za uvođenje sankcija Rusiji, slanje vojne podrške Ukrajini i jačanje odbrambenih kapaciteta bloka.
Zbog tako snažnog antiruskog stava pojavile su se spekulacije da bi njena kandidatura za šefa evropske diplomatije mogla da bude blokirana iz bojazni da se time ne isprovocira Moskva.
Kalas se prošle godine pominjala i kao novi generalni sekretar NATO, ali je taj predlog naišao na kritike zbog njenog “previše oštrog” stava prema Rusiji.
Za Kalas je u februaru ove godine Rusija raspisala i poternicu zbog njenin napora na uklanjanju spomenika iz Drugog svetskog rata u Estoniji.
Na meti kritika našla se prošle godine kada su lokalni mediji otkrili da je njen suprug umešan u rad kompanije, koja je nastavila poslovanje u Rusiji iako je estonska premijerka kritikovala one koji su nastavili da trguju sa Moskvom.
Na čelo estonske vlade došla je 2021. godine i postala prva žena na toj poziciji. Ostavku na tu funkciju podnela je u julu ove godine nakon što je imenovana za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Estonskoj reformskoj partiji pridružila se 2011. godine i bila lider te stranke od 2018. godine.
Od 2011. do 2015. godine bila je članica estonskog parlamenta od 2011. do 2014. godine, kao i od 2019. do 2021. godine.
Kalas je bila i poslanica u Evropskom parlamentu u periodu od 2014. do 2018. godine.
Pre ulaska u politiku bila je advokat, specijalizovaa za evropsko i estonsko pravo konkurencije, kao i partnerka u dve advokatske firme, navodi se u njenoj biografiji koju je objavio Evropski parlament.
Njen otac, Sim Kalas, bio je premijer Estonije od 2022. do 2003, a evropski komesar od 2004. do 2014. godine.
Njen pradeda Eduard Alver bio komandant Odbrambene lige Estonije tokom rata Estonije za nezavisnost od sovjetske Rusije.
Rođena je u Talinu 1977. godine.
Ko je Marta Kos i kakav je njen odnos prema proširenju za Srbiju?
Nova komesarka EU za proširenje Marta Kos je slovenačka liberalna političarka, bivša novinarka i ambasadorka te zemlje, koja se ranije ovog meseca založila za opipljive rezultate u procesu proširenja na Zapadni Balkan i ocenila da je potreban napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
Kos je danas, nakon što je Evropski parlament (EP) odobrio novi sastav Evropske komisje, rekla da postoje realne šanse da nekoliko država narednih godina zaključi ugovore za pristupanje EU i izrazila nadu da će Srbija biti jedna od tih zemalja koje će ispuniti sve uslove za ulazak u Uniju.
“Ne znam koja će država to biti. Biće ona država koja će ispuniti sve uslove i nadam se da će biti i Srbija među njima”, poručila je Kos.
Ona je početkom novembra, tokom saslušanja pred poslanicima EP, naglasila da su pomirenje i regionalna saradnja suštinski elementi procesa proširenja na Zapadnom Balkanu i poručila da će se više angažovati na rešavanju bilateralnih pitanja i pronalaženju rešenja.
Tada je istakla da želi da vidi opipljive rezultate u procesu proširenja na Zapadnom Balkanu i pozvala da se ta prilika pretvori u realnost, naglasivši u više navrata da je proširenje proces zasnovan na zaslugama.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, izrazila je spremost da o tome sarađuje sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas, navodeći da je potreban napredak u dijalogu i da očekuje od dve strane da sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, ali da se moraju pronaći novi načini “ako stvari ne funkcionišu”.
“Želim da vidim drugačije rezultate”, rekla je tada Kos dodajući da “razmena teritorija” po tom pitanju ne dolazi u obzir.
Kos, koja će kao komesarka za proširenje zameniti na toj funkciji Mađara Olivera Varheljija, bivša je ambasadorka Slovenije u Nemačkoj, Letoniji, Švajcarskoj i Lihtenštajnu.
Ambasadorka Slovenije u Nemačkoj i nerezidentna ambasadorka u Letoniji bila je od 2013. do 2017. godine, a još tokom boravka u Berlinu u njenoj biografiji objavljenoj na sajtu Evropskog parlamenta, pominje se njen angažman za približavanje Zapadnog Balkana EU.
“Tokom njenog vremena u Berlinu, dva glavna fokusa njenog rada bili su proces približavanja Zapadnog Balkana EU, takozvani Berlinski proces, koji je pokrenula bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i aktivnosti u oblasti ljudskih prava, posebno rodne ravnopravnosti i LGBTIQ ravnopravnosti”, navodi se u njenoj biografiji.
Od 2017. do 2020. godine bila ambasadorka Slovenije u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, a i tada se “razmena znanja i iskustava sa zemljama Zapadnog Balkana i o EU” navode kao jedan od njena tri glavna fokusa u Bernu.
U biografiji se opisuje kao iskusna diplomatkinja, poslovna liderka, konsultant i stručnjak za komunikacije sa ličnim iskustvom u elitnim plivačkim sportovima, i kao osoba koja ima višegodišnje liderersko iskustvo na rukovodećim pozicijama i iskustvo uspešnog rada u upravljanju projektima.
Kos je bila potpredsednica socijalno-liberalne stranke Pokreta slobode aktuelnog premijera Roberta Goloba, a 2022. godine se kandidovala i za predsednicu Slovenije, ali je tokom kampanje odustala od kandidature.
U Vladi Slovenije bila je i direktorka Kancelarije za odnose s javnošću i medijima i portparolka vlade.
Od 2003. do 2013. godine bila je na čelu Gustav Kaser Training International Slovenia, firme specijalizovane za obuku u oblastima liderstva i prodaje, a pre toga je bila potpredsednica za međunarodne odnose u Trgovinsko-industrijskoj komori Slovenije.
Godinama je aktivna na polju rodne i LGBTQ ravnopravnosti, a u junu 2021. osnovala je i postala predsednica udruženja žena ONA VE (Ona zna) sa ciljem dostizanja jednake rodne zastupljenosti u medijima i na javnim događajima u Sloveniji.
Kos je od 2021. godine samozaposlena u “Kos Consulting and Coaching”, radi i kao viši savetnik briselske konsultantske firme Kreab.
Slovenija ju je imenovala za svog kandidata za komesara EU, nakon što je Tomaž Vasel povukao svoju kandidaturu.
Nakon objave njene kandidature, suočila se sa optužbama da je sarađivala sa bivšom jugoslovenskom tajnom policijom, što je ona negirala.
Pre političke i diplomatske karijere radila je kao novinarka, uključujući kao dopisnica iz Nemačke.
Diplomirala novinarstvo u Ljubljani, gde je stekla i master diplomu iz političkih nauka.
U njenoj biografiji navodi se da govori srpski, hrvatski, slovenački, nemački i engleski jezik.
