Povodom 27. januara i obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje na važnost očuvanja sećanja na ove strašne zločine i negovanja pijeteta prema nevinim žrtvama, kao i na obavezu da se neprestano, i na svakom mestu, vodi borba protiv verske, nacionalne i bilo koje druge mržnje i nasilja.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 1. novembra 2005. u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe 1945. oslobodile najozloglašeniji koncentracioni logor Aušvic-Birkenau u Poljskoj, gde su stradali Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda.
Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani samo zato što su bili druge nacije ili vere, važno je kako se zločini nikada više ne bi ponovili. a značajno je odbacivati sve pojave negiranja ovih zločina i iskorenjivati svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi počinjenih zločina, ističe se u saopštenju.
Društvo ima dužnost da budućim generacijama obezbedi mir, toleranciju, razumevanje i prihvatanje različitosti i u tom kontekstu, neophodna je kontinuirana borba protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije, čemu je Vlada Srbije u potpunosti posvećena.
Kao jednu od potvrda te posvećenosti, Vlada Srbije je 26. februara 2020. usvojila Radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), a iako zakonski neobavezujuća, ova definicija može značajno doprineti prepoznavanju i utvrđivanju slučajeva antisemitizma i njihovom procesuiranju.
Pored toga, osnivanjem Ustanove kulture Memorijalni centar “Staro sajmište” i rekonstrukcijom objekata ovog stratišta, nakon više decenija, Srbija je pokazala da je posvećena negovanju kulture sećanja na žrtve koncentracionih logora.
Kako se navodi, Centralna kula rekonstruisana je u potpunosti i u njoj je predviđena stalna izložba Memorijalnog centra posvećena logoru na Starom sajmištu.
Takođe, usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti, u oktobru 2021. Muzej žrtava genocida je postao matični muzej u Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta, time i jedinstvena i referentna ustanova kulture, ne samo na području Srbije, već i čitave Jugoistočne Evrope.
U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. do 2042. opredeljuju se sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou.
U saopštenju se podseća da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.
Negovanjem kulture sećanja izražava se pijetet prema žrtvama i čuva dostojanstvo njihove ličnosti, razvija empatija, posebno kod dece i mladih, te garantuje trajno utemeljenje vrednosti ljudskih prava i dostojanstva svakog pojedinca, navodi se u saopštenju.
