U SREDU će odbornici Skupštine opštine Bujanovac odlučivati o predlogu da se iz naziva Osnovne škole “Desanka Maksimović” u Biljači izbaci srpska pesnikinja i zameni imenom albanskog književnika Ismaila Kadarea.
Foto J. S.
Sve je počelo od inicijative predsednika Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Nevzada Lutfijua, koji je izjavljivao da je “velika uvreda” za Albance što škola u Biljači nosi naziv po srpskoj pesnikinji zato što se, kako je rekao, radi o drugom po veličini selu naseljenom Albancima u opštini Bujanovac. O ovom predlogu odlučivao je Školski odbor koji je prihvatio inicijativu, a sada će se o tome izjašnjavati i odbornici lokalne skupštine, da bi na kraju o svemu tome završnu reč dao ministar prosvete. O promeni naziva škole Školski odbor se pozitivno izjasnio 15. septembra, a sada su na redu odbornici.
– Bespotrebna inicijativa koja podiže tenzije, samo tako mogu da definišem ovaj predlog. Nema potrebe za tim, ovo bih rekao čak i kada bi Srbi tražili da se menja neki albanski naziv. Bliže se lokalni izbori i na ovaj način Albanci pokušavaju da steknu neke političke poene – smatra Nenad Mitrović, direktor Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu.
Ismail Kadare
ISMAIL Kadare je albanski književnik, pesnik, esejista, scenarista i dramaturg. On je priznata međunarodna književna ličnost i intelektualac. Međunarodnu slavu mu je doneo roman “General mrtve armije”. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i čak 15 puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Od 1990-ih, obe glavne političke stranke u Albaniji su od Kadarea tražile da postane predsednik Albanije na osnovu konsenzusa, ali je on to odbio. Kadarea neki smatraju jednim od najvećih pisaca i intelektualaca 20. i 21. veka. On je suprug književnice Helene Kadare i otac ambasadorke Ujedinjenih nacija i potpredsednice Generalne skupštine UN Besijane Kadare.
On kao poznavalac situacije na lokalu kaže da je albanska vladajuća koalicija na “staklenim nogama”, te da se “slučaj škola” koristi za ujedinjenje, kako bi se dobila kasnije i saglasnost za usvajanje budžeta za narednu godinu.
– Ponavljam, škole i deca ne smeju da se koriste u bilo kakve političke svrhe i ne smeju biti razlog dizanja nacionalnih tenzija – smatra Mitrović.
Nazmi Nuhiju, direktor škole u Biljači, kaže za “Novosti” da on ne bi komentarisao inicijativu, koja je, kako ponavlja, proistekla iz Nacionalnog saveta. Rekao nam je samo kratko da školu pohađaju 222 učenika. Do septembra ove godine nastava je bila dvojezična, ali od 1. septembra odvija se samo na albanskom jeziku, jer među učenicima nema Srba.
Jasmin Nikolovski, direktor beogradske gimnazije “Patrijarh Pavle”
Ne može škola sama da menja ime
ZAKON tačno predviđa proceduru koju svaka škola mora da prođe da bi promenila ime, objašnjava za “Novosti” Jasmin Nikolovski (na slici), direktor gimnazije “Patrijarh Pavle”, koja se do pre neku godinu zvala Petnaesta beogradska gimnazija.
– Da bi škola promenila ime, inicijativa za to mora da potekne iz same škole, od Nastavničkog veća ili Saveta roditelja. O tome se zatim izjašnjava lokalna samouprava, pa nadležna školska uprava. Mi smo morali da imamo i blagoslov patrijarha. Završna reč, ipak, pripada ministru prosvete. U našem slučaju, ministar Srđan Verbić nije hteo da da saglasnost za promenu imena, pa je zahtev sačekao idućeg ministra Mladena Šarčevića, od kog smo dobili odobrenje. Ceo proces trajao je nekoliko godina – objašnjava Nikolovski.
On dodaje i da, za razliku od ulica, kada je potrebno da prođe vremenska distanca od jedne decenije posle smrti ličnosti čije bi ime ulica ponela, kod škola to nije slučaj. Moguće je da se zovu po živim ljudima (kao što je slučaj sa Ismailom Kadareom), iako to nije često.
Ali zato je nemoguće da škola na silu, mimo zakonske procedure, promeni ime, ukoliko ne dobije odobrenje resornog ministra. U suprotnom, sva svedočanstva i drugi dokumenti koje izdaje sa nepriznatim imenom bili bi – nevažeći. V. C. S.
Novinar Radoman Irić, koji decenijama izveštava sa juga Srbije i vrlo je posvećen srpsko-albanskim odnosima, mišljenja je da je krajnje nepotrebno baviti se ovakvim stvarima koje “nikuda ne vode”.
– Nije sporan izbor imena, Ismail Kadare je neko čije ime treba da nose škole, ali apsolutno ne treba da služi kao zamena za Desanku Maksimović. O inicijativi ćute albanski lideri sa juga Srbije, izbacuje se tradicionalno u prvi plan Nacionalni savet Albanaca. Svi znaju da zvanični Beograd neće odobriti ovaj zahtev i umesto da stišamo uzavrele strasti, mi ih razbuktavamo i idemo putem koji nas neće odvesti nigde – smatra Irić.
U Biljači gotovo da nema Srba, ostalo je nekoliko starijih meštana koji ne žele da napuste ognjište. Albanci sa kojima smo razgovarali zbunjeni su inicijativom i odmahuju glavom, kažu da im nije bitno kako se zove škola dok ima ko u nju da ide.
U svakom slučaju, pred odbornicima je u sredu kao prva tačka dnevnog reda ova inicijativa, koja, i ako bude usvojena, ima dugačak put do eventualne realizacije.
Srpskih pet, albanskih pet
U OPŠTINI Bujanovac nalazi se deset škola čija je delatnost osnovnoškolsko obrazovanje. Pored dve u Bujanovcu, škole se nalaze i u mestima: Nesalce, Klenike, Biljača, Žbevac, Muhovac, Veliki Trnovac, Lučane i Levosoje. Od toga, pet nosi imena srpskih velikana i isto toliko albanskih.
- Osnovna škola “Naim Frašeri” – Bujanovac
- Osnovna škola “Branko Radičević” – Bujanovac
- Osnovna škola “Ali Bektaši” – Nesalce
- Osnovna škola “Bora Stanković” – Klenike
- Osnovna škola “Miđeni” – Muhovac
- Osnovna škola “Sami Frašeri” – Lučane
- Osnovna škola “Vuk Stefanović Karadžić” – Levosoje
- Osnovna škola “Desanka Maksimović” – Biljača
- Osnovna škola “Dragomir Trajković” – Žbevac
- Osnovna škola “Muarem Kadriju” – Veliki Trnovac
