IAKO rođen u Sinju, dok je najveći deo života proveo u Beogradu, naš čuveni pisac i scenarista Siniša Pavić je izabrao Vlasotince, varoš na jugu Srbije, da u njemu provede svoje poslednje decenije.
Foto: V. Danilov
Ovde je prvi put došao pre 55 godina, kada je upoznao suprugu Ljiljanu, a u varoši na Vlasini živeo je, pune 22 godine, od kada se penzionisao.
Kada čovek radi on živi tamo gde mora da radi, a kada ne mora da radi onda živi tamo gde želi da živi i to je najveća pohvala koju je Pavić mogao da oda ovom kraju. Prvi Pavićev susret sa Vlasotincem bio je susret sa mestom koje je izgledalo kao varoš iz „Više od igre“. U njemu je čuveni pisac našao svoj mir. Mnogo je voleo ovaj kraj i ljude u njemu i to ne samo zbog toga što je njegova životna saputnica rođena ovde. Kao i u Ljiljanu, Siniša se zaljubio u Vlasotince na prvi pogled.
Takav čovek se jednom u 200 godina rađa
– Nema čoveka u ovom mestu koji nije ponosan na to što je tako veliki čovek izabrao našu varoš za život i što se ponašao kao da je jedan od nas. Trudio se da se ni po čemu ne izdvaja iako je bio živa legenda. Takav čovek se jednom u 200 godina rađa – kazao nam je Radiša Stojanović iz Boljara u okolini Vlasotinca.
Pavić je izgradio svoj dom na periferiji mesta u blizini Vlasine gde je odlazio na kupanje dok god je mogao. Živeo je okružen mirom i zelenilom i komšijama koji o proslavljenom scenaristi imaju samo reči hvale. Dragica Mihajlović, Ivana Ranđelović i Gordana Anđelković o svom prvom komšiji govore najlepšim mogućim rečima.
– Bio je veličina od čoveka u svakom smislu. Veoma emotivan, dobronameran i duhovit. Čovek pre svega, a već umetnik, pisac, stvaralac, o tome neka pričaju drugi koji su stručni. Za sve nas ovde bio je čudo od čoveka. Nisu fraze. Družio se sa nama, smejao i šalio do poslednjeg dana svog života – priča nam komšinica Ivana Ranđelović.
Pavić je bio taj koji bi svojim komšijama prvi pritekao u pomoć. Kažu nam da je bio pun razumevanja i strpljenja za sve ljude oko sebe.
– Ja sam sa njima u ovoj kući od prvog dana njihovog dolaska u Vlasotince. Prihvatili su me kao da sam im dete, a ja njih kao roditelje. On nikoga nije uvredio. Nekako se lepo i ljutio. Do poslednjeg dana je imao volju za životom. Bio je borac – ispričala nam je Gordana Anđelković.
Ove žene ističu da im je bila čast što su živele u Pavićevoj blizini i što su srele takvog čoveka. Dok nam pričaju o njemu zaključujemo da Pavićev vedar duh i dalje vlada. One plaču i smeju se u isto vreme.
BIO JE VELIKI UMETNIK
– Siniša Pavić bio je čovek iznad svega, a onda i veliki umetnik koji je bio i biće deo svih naših domova, ali i svakog od nas. O Sinišinom kvalitetu, kao piscu i scenaristi, govore i brojne reprize njegovih serija. On je voleo sve ljude, a posebno nas, glumce. Kada bi pisao unapred je znao ko će od glumaca te njegove neponovljive replike da izgovara. Uvek kada ode neko tako veliki obuzima nas tuga, jer među nama više nije čovek i umetnik kakav se retko rađa – kazao je Predrag Smiljković, glumac koji je svoje najznačajnije role ostvario u serijama preminulog scenariste.
Siniša uživao u centru varoši, kraj brane na Vlasini i starog mlina
Vest o smrti Siniše Pavića glavna je tema u piščevom omiljenom kafiću gde je proveo mnoga jutra. Uživao je u centru varoši, kraj brane na Vlasini i starog mlina.
– Do pre nekoliko godina dolazio nam je svakodnevno. Popio bi kafu i pročitao po dve-tri novine. Po svom delu Siniša Pavić je jedan jedini i živeće večno. Bio je obična, ali unikatna ličnost kakva se retko rađa. Svi žalimo za njim, a uspomena na njega živeće dok je ovog mesta i ljudi u njemu – zaključila je Marija Kocić, vlasnica kafea „Mlin“.
Siniša Pavić biće sahranjen u subotu, u 13 časova, na parceli vlasotinačkog groblja koju je odavno kupio i namenio da mu bude večna kuća. Iza sebe je ostavio životnu saputnicu i saradnicu Ljiljanu, sina, snaju i unuka.
Preporučujemo
