Iako rođen u Sinju, dok je najveći deo života proveo u Beogradu, naš čuveni pisac i scenarista Siniša Pavić je izabrao Vlasotince, varoš na jugu Srbije, da u njemu provede svoje poslednje decenije. Ovde je prvi put došao pre 55 godina, kada je upoznao suprugu Ljiljanu, a u varoši na Vlasini živeo je, pune 22 godine, od kada se penzionisao.
foto: I.Mitić
Kada čovek radi on živi tamo gde mora da radi, a kada ne mora da radi onda živi tamo gde želi da živi i to je najveća pohvala koje je Pavić mogao da oda ovom kraju. Prvi Pavićev susret sa Vlasotincem bio je susret sa mestom koje je izgledalo kao varoš iz „Više od igre“. U njemu je čuveni pisac našao svoj mir. Mnogo je voleo ovaj kraj i ljude u njemu i to ne samo zbog toga što je njegova životna saputnica rođena ovde. Kao i u Ljiljanu, Siniša se zaljubio u Vlasotince na prvi pogled.
– Nema čoveka u ovom mestu koji nije ponosan na to što je tako veliki čovek izabrao našu varoš za život i što se ponašao kao da je jedan od nas. Trudio se da se ni po čemu ne izdvaja iako je bio živa legenda. Takav čovek se jednom u 200 godina rađa – kazao nam je Radiša Stojanović iz Boljara u okolini Vlasotinca.
Pavić je izgradio svoj dom na periferiji mesta u blizini Vlasine gde je odlazio na kupanje dok god je mogao. Živeo je okružen mirom i zelenilom i komšijama koji o proslavljenom scenaristi imaju samo reči hvale. Dragica Mihajlović, Ivana Ranđelović i Gordana Anđelković o svom prvom komšiji govore najlepšim mogućim rečima.
foto: I.Mitić
– Bio je veličina od čoveka u svakom smislu. Veoma emotivan, dobronameran i duhovit. Čovek pre svega, a već umetnik, pisac, stvaralac, o tome neka pričaju drugi koji su stručni. Za sve nas je ovde bio čudo od čoveka. Nisu fraze. Družio se sa nama, smejao i šalio do poslednjeg dana svog života – priča nam komšinica Ivana Ranđelović.
Pavić je bio taj koji bi svojim komšijama prvi pritekao u pomoć. Kažu nam da je bio pun razumevanja i strpljenja za sve ljude oko sebe.
– Ja sam sa njima u ovoj kući od prvog dana njihovog dolaska u Vlasotince. Prihvatili su me kao da sam im dete, a ja njih kao roditelje. On nikoga nije uvredio. Nekako se lepo i ljutio. Do poslednjeg dana je imao volju za životom. Bio je borac – ispričala nam je Gordana Anđelković.
Ove žene ističu da im je bila čast što su živele u Pavićevoj blizini i što su srele takvog čoveka. Dok nam pričaju o njemu zaključujemo da Pavićev vedar duh i dalje vlada. One plaču i smeju se u isto vreme.
Vest o smrti Siniše Pavića glavna je tema u piščevom omiljenom kafiću gde je proveo mnoga jutra. Uživao je kraj brane na Vlasini i starog mlina.
foto: I.Mitić
– Do pre nekoliko godina dolazio nam je svakodnevno. Popio bi kafu i pročitao po dve-tri novine. Po svom delu Siniša Pavić je jedan jedini i živeće večno. Bio je obična, ali unikatna ličnost kakva se retko rađa. Svi žalimo za njim, a uspomena na njega živeće dok je ovog mesta i ljudi u njemu – zaključila je Marija Kocić, vlasnica kafea „Mlin“.
Siniša Pavić biće sahranjen u subotu, u 13 časova, na parceli vlasotinačkog groblja koju je odavno kupio i namenio da mu bude večna kuća.
