Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da će za Srbiju biti uspeh ako rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija dobije što manje glasova jer će taj dokument na taj način izgubiti na težini.
On je za Tanjug rekao da bi uspeh bio i ako važne države na globalnoj sceni kao što su UAE, Rusija i Kina glasaju protiv rezolucije, pa čak i ako neke velike države budu uzdržane.
“Za nas će biti uspeh ako rezolucija ima što manje glasova i da neke važne države na globalnoj sceni glasaju protiv nje. Bilo bi dobro da recimo Brazil, kao i značajan broj zemalja iz Afrike, koje nisu islamske, budu protiv ili uzdržani, takođe je bitno i da neke od islamskih zemalja budu u najmanju ruku uzdržane, recimo Emirati, Katar, ili Bahreini. Ako su uzdržani, to je problem za sponzore koji uglavnom računaju na islamske glasove”, rekao je on.
Milivojević naglašava da manje od 93 glasa “za” rezoluciju može da se računa kao uspeh protivnika, odnosno uspeh Srbije.
Kada je reč o glasanju Crne Gore, Milivojević ističe da ta zemlja pre svega u glasanju o rezoluciji polazi od svojih inrteresa.
“Ona time možda rizikuje nešto na unutrašnjem planu, a možde i ne. Državna politika je državna politika i ona se definiše malo temeljnije, a narod će se izjasniti na sledećim izborima” rekao je Milivojević.
Karijerni diplomata Branka Latinović rekla je da predlagači rezolucije ne bi ušli u priču i saglasili se da ona bude na dnevnom redu 23. maja daputem konsultacija nisu obezbedili 93 glasa jer se kako, naglašava, tako radi u međunarodnim organizacijama.
“Pre nego što izađete sa nekim predlogom, vi vršite sondažu, a ona se vrši bilateralnim kanalima i obično se izaberu one zemlje za koje se smatra da će prihvatiti predloge. U toku perioda sondaže se vrši i pisanje, izmena i usaglašavanje teksta. Verovatno da su sami predlagači, Nemačka, Ruanda i BiH kao i konsponzori kojih ima sada preko 30, došli do saznanja da imaju tu većinu i da će zato ta rezolucija biti na dnevnom redu 23. maja”, objasnila je Latinović.
Ona je navela i da je diskreciono pravo svake države kako će glasati i da se svaka zemlja rukovodi svojim razlozima.
“Ponekad postoje neki razlozi za koje mi nismo ni svesni da su tu, odnosno ne znamo izbog čega je jedna država tako odlučila da glasa. Ne mislim samo u ovom slučaju nego i u mnogim drugim slučajima i to je vrlo delikatno”, rekla je Latinović.
Naglasila je i da nije isto ostati uzdržan u glasanju ili biti protiv jer, kako je objasnila, ako su predstavnici neke države ostali u sali i nisu pritisnuli dugme ni “yes” ni “no”, odnosno ostali su uzdržani, time su pokazali da imaju integritet, svoje stavove i demonstrirali su da nešto prihvataju i od jedne i od druge strane.