UREĐENjE i opremanje nove terminalne zgrade na Aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu privode se kraju. U toku su i radovi oko samog objekta, a očekuje se da prvi putnici iz nove i moderne zgrade polete već u julu.
Foto: J. Cosin
Aerodrom koji je do sada imao kapacitet od 100.000 putnika godišnje, a koji je premašivao i po nekoliko puta, izgradnjom nove zgrade moći će da usluži oko 1,5 miliona putnika. Na taj način Niš će postati sve značajnije putničko i kargo čvorište kada je u pitanju avio-saobraćaj. Izgradnja terminalne zgrada je investicija od 11 miliona evra, a radovi koji se izvode na uređenju kompleksa infrastrukture vrede blizu 17 miliona evra.
Rekordna godina za niški aerodrom bila je 2023. sa 448.000 putnika, a najčešći prigovori bili su upravo na uslove i zadržavanje i boravak u terminalnoj zgradi.
– Ovim novim objektom stvoriće se uslovi za milion i po putnika na godišnjem nivou, što daleko prevazilazi onaj broj koji sada imamo. To je svakako ulaganje za budućnost, jer se ovakve zgrade ne prave svaki dan već se prave za narednih 30 do 50 godina – priča za “Novosti” Mihajlo Zdravković, direktor “Aerodroma Srbije”.
On ističe da završetak terminalne zgrade nije jedini projekat koji se radi. U toku su i radovi na infrastrukturi, odnosno uređenja oko terminalne zgrade.
Nova terminalna zgrada biće namenjena za putnike u odlasku i plan je da bude puštena u julu.
– Dolazni terminal će i dalje ostati u staroj zgradi. Nakon dobijanja neophodnih dozvola, očekujemo da krenemo i sa drugom fazom izgradnje, a to je rušenje ove postojaće stare zgrade. Na njenom mestu izgradićemo još 4.500 kvadratnih metara prostora koji će služiti za kancelarije, kao i za putnike koji sleću u Niš – pojašnjava Zdravković.
Uporedo sa građevinskim radovima unutar i van zgrade, traju i radovi na instalaciji opreme i sistema čija je vrednosti oko pet miliona evra. Svi poslovi se paralelno izvode, kako bi svaki deo aerodroma, poput šaltera za prijavu, pasoških kućica, odlaznih gejtova i svega onog što je neophodno za funkcionisanje bili završene i spremne da od jula budu na raspolaganju putnicima.
Iz Niša se trenutno može leteti ka 13 destinacija, a očekuje se da taj broj naredne godine bude znatno veći.
– Avio-kompanije nemaju praksu da u tekućoj godini objavljuju nove linije, a mi smo sada u pregovorima sa kompanijama za letove 2025. kada očekujemo da imamo veći broj destinacija sa niškog aerodroma. Nadamo se da će se do tada rešiti i globalni problem sa delovima za avione, što utiče na povećanje kapaciteta na manjim aerodromima. Sada 10 linija tokom cele godine i još tri u sezoni – objašnjava Zdravković.
Prema njegovim rečima, saobraćaj na niškoj vazdušnoj luci nije bio prekidan zbog radova. Bilo je manjih problema u kretanju putnika do same terminalne zgrade, ali je uvek postojao otvoren prolaz. On je apelovao na putnike da dok traju radovi, izbegavaju parkiranje automobila na parkinzima oko aerodroma jer je taj broj mesta limitiran.
Podseća da je do 2012. Grad Niš subvencionisao letove “Er Montenegro”, nakon čega su odlukom tadašnjeg gradonačelnika Zorana Perišića, kada je i sam bio član Gradskog veća resorno zadužen za saobraćaj, kao i pomoći ministarstva, sklopljeni prvi ugovori sa prvom niskobudžetnom kompanijom i onda je počeo da se razvija saobraćaj.
– Od 2019. godine je došla i naša nacionalna avio-kompanija – dodaje Zdravković.
Počeci pre 89 godina
GRAD Niš se još pre 89 godina našao na listi gradova iz kojih može da se leti. Prvi komercijalni avion poleteo je 1. maja davne 1935. godine iz Niša do Skoplja, Bitolja i Soluna. Sve do 1939. godine letelo se sa tadašnjeg aerodroma kod Trupalskih šuma. Od 1986. do 1999. godine sa niškog aerodroma JAT je leteo ka desetak destinacija širom Evrope, osim u vreme sankcija. Letelo se do Beograda, Tivta, Ciriha, Ljubljane, Londona, Zagreba, Dubrovnika, ali i do Diseldorfa i Štutgarta preko Beograda, odnosno Hamburga preko Zagreba.
