Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović, izjavio je danas da upravo završeni Samit mira u Švajcarskoj neće imati veliki domet i da će on poslužiti samo da zapadni svet i Ukrajina pokažu dobru volju da se otpočne mirovni proces.
“I to je zapravo više pokušaj da se pridobiju zemlje globalnog juga za svoju stvar. Naravno, to neće uspeti, ali legitiman je kao pokušaj. Da se nešto dešava, da postoji nekakva komunikacija, da makar otpočne proces. Tamo su bili Saudijci, Katarci, Emiraćani. Zemlje Trećeg sveta, odnosno rastućeg sveta, globalni jug, ipak je bio prisutan. I, dakle, sada će neke poruke moći ipak da teku preko njih”, rekao je Dautović Tanjugu.
Kao glavni razlog neuspeha samita, Dautović navodi odsustvo Rusije i Kine, kao i to što su zemlje BRIKS-a nisu potpisale zajedničku deklaraciju i poslale su delegacije nižeg nivoa od zapadnih zemalja, koje su postale svoje šefove države ili šefove vlada.
“Mislim da je daleko već značaj za ovu stvar imala konferencija G7 grupe u Italiji, u Pulji. Velike sile, kada odluče nešto, šta imate da se više sastajete. Tako je, recimo, i Kosovo rešeno 1999. na samitu G8, gde je i Rusija učestovala Bonu, gde je donesen mirovni plan koji je kasnije ugrađen u Rezoluciju 1244. Tako je, kada se velike sile dogovore same, ali ovog puta se nisu dogovorile“, smatra Dautović.
Što se tiče ključnih tačaka deklaracije sa samita, razmene zatvorenika, energetike i izvoza hrane, Dautović naglašava da ne vidi zašto bi Rusija razmenjivala zarobljenike, kada ima daleko veću vojnu rezervu vojnika od Ukrajine.
“Tako da čak i malo vraćanje vojnika Ukrajini bi, sa ruske tačke gledišta, bilo zapravo neto minus. Bili bi na gubitku Rusi, ako bi im vratili neke od njihovih vojnika”, smatra Dautović.
Govoreći o energetici, on je naveo da je najveći problem nuklearna elektrana Zaporožje koja je pod kontrolom Rusije, ali je na Dnjepru, tako da je preko puta nje teritorija koju kontrolišu Ukrajinci.
“Oko nje imamo često sukobe, padaju granate, pretpostavljamo da su Rusi instalirali neku artiljeriju kojom gađaju ukrajinske pozicije, onda kada Ukrajina uzvrati, gađa vrlo blizu nuklearne elektrane. Mislim da je ta elektrana zapravo najveći rizik za nekakvu eskalaciju, nekakvu vrstu nesreće, pogodak u nju bi bio katastrofa i za Rusiju, i za Ukrajinu i za Evropu”, upozorava Dautović.
Što se tiče upotrebe nuklearnog oružja, čime Putin često preti, ali i francuski predsednik Emanuel Makron, Dautović smatra da do toga neće doći jer je, naveo je, Kina još 2022, nakon što invazija počela, vrlo jasno rekla Rusiji da ni do kakve upotrebe nuklearnog oružja ne sme doći.
Dautović ističe da je novac u suštini svega i da bez njega ništa ne može da se pokrene.
“Na G8 su konačno doneli odluku da se nastavi sa planom te konfiskacije, ali zamrzavanja ruskih sredstava finansijskih koja se nalaze u institucijama zemalja EU, SAD i Kanade, dakle, globalnog zapada. I da se ne konfiskuje, nego da se od kamate na ta sredstva, što bi iznosilo, izračunali su tri milijarde dolara godišnje, na osnovu toga podigne zajam za Ukrajinu, on bi iznosio čak 50 milijardi dolara”, naveo je Dautović.
On ističe da u tim odlukama nema dugoročnog razmišljanja, prosto je – Kijevu je neophodan novac sada.
“Potrebno je nekakvo rešenje da se Kijevu ubaci nekakva finansijska injekcija i ovo je rešenje o kojem se priča već godinu i po dana. Konačno su došli do te tačke. Nećemo konfiskovati, tako da na taj način izbegavaju baš toliku pravnu eskalaciju, ali ćemo koristiti kamatu da to postavimo kao neku vrstu zaloga za podizanje velikog kredita koga ćemo onda da damo Ukrajincima”, rekao je Dautović.
On je dodao da Zapad strahuje da će Rusija preduzeti ofanzivu do jeseni, najkasnije do novembra, i da im se žuri da ojačaju Ukrajince pre te ofanzive.
On smatra da je rat u Ukrajini u pat poziciji i da nijedna strana nije zainteresovana za pregovore, a plan Vladimira Putina je odbacio kao potpuno neprihvatljiv za Ukrajince.