ONI znaju gde dete živi, u koju školu ide, s kim se druži. A roditelji, često, ne znaju ni da njihovo dete ima profil na društvenoj mreži. Predatori više ne vrebaju po parkovima, oni su na internetu, a sve češćekoriste lažne identitete da bi stekli poverenje dece. Statistikepotvrđuju da su počinioci seksualnog nasilja na internetu, uglavnom, mladi ljudi, a da žrtve najčešće imaju od 10 do 14 godina.
Foto Shutterstock
Najteži su slučajevi u kojim je predator – roditelj.Predatori koji zloupotrebljavaju internet za seksualnu eksploataciju dece dolaze iz različitih društvenih slojeva. Nemanja Pokimica, načelnik Odeljenja za suzbijanje štetnih i nedozvoljenih sadržaja na internetu u Upravi za tehniku Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP, u razgovoru za “Novosti” kaže da je, uprkos tome što se sve više krivičnih dela dešava na internetu, situacija, ipak, bolja nego prošle godine.
U prvih šest meseci 2025, Odeljenje za suzbijanje štetnih i nedozvoljenih sadržaja na internetu dobilo je ukupno 26 zvaničnih zahteva koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti dece u digitalnom prostoru. Pored toga, preko platforme “Čuvam te” i mejl adrese prijavipedofiliju@mup.gov.rs, pristiglo je još 12 prijava građana. Tokom cele 2024. evidentirano je 114 prijava.
D. Mativić
– Manje je prijava u odnosu na prošlu godinu, što za nas predstavlja pozitivan znak, jer ukazuje da preventivne mere daju rezultate – ističe Pokimica. – Prema našim evidencijama, predatori su sve mlađi i veštiji u ostvarivanju namera i prikrivanju svog identiteta. Najčešće prijavljivana dela su ugrožavanje sigurnosti, proganjanje, polno uznemiravanje, kao i prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju.
Pored klasičnih strategija, predatori koriste sofisticiranije tehnike kako bi se približili deci, uverili ih da su “dobronamerni” i izgradili lažnu sliku prijateljstva. Maloletne žrtve za pornografiju, kao i polno uznemiravanje najčešće pronalaze na društvenim mrežama “Instagram” i “Fejsbuk”.
– Deca lako prihvataju prijatelje koje ne poznaju, često bez znanja ili saglasnosti roditelja – ističe Pokimica. – Uz pomoć lažnih profila, predatori se predstavljaju kao druge osobe, obično kao dečaci koji navodno žive u inostranstvu, imaju imućne roditelje, luksuzne automobile, skupu odeću i žele da se bolje upoznaju sa detetom. Polako stiču poverenje, a kada ga steknu, pokušavaju da izvuku informacije. Pošto se dete opusti i poveri mu neku tajnu, predator počinje sa ucenama: “Pošalji mi fotografiju”, “Pokaži mi…”, ako dete odbije, počinju pretnje: “Ako mi ne pošalješ, prijaviću te roditeljima”, “Pozvaću tvoje drugare”, “Obelodaniću sve”… Taj trenutak je ključan. Ako dete pošalje slike, posledice mogu biti katastrofalne. Bitno je da dete prepozna opasnost, prekine kontakt i obavesti roditelje. Ako to ne učini, predator će i dalje manipulisati, još više pretiti…
Foto Shutterstock
Uhapšeno šest pedofila
U prethodna dva meseca uhapšeno je šest pedofila iz Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Pančeva, Sremske Mitrovice i Jagodine. Tokom pretresa stana jednog od osumnjičenih, na elektronskim uređajima pronađeni su folderi sa materijalom koji pokazuje zlotorebu dece i najteža krivična dela koja su počinjena nad njima.
– Određeni broj osumnjičenih ima status povratnika – kaže Nemanja Pokimica.- Misle da su posle procesuiranja pametniji i pokušavaju na sve moguće načine da sakriju tragove.
Iza lažnih profila obično se krije osoba koja možda ima 30, 40 ili 50 godina. I priča se ponekad ne završava samo na onlajn prijateljstvu – neki predatori pokušavaju da se sastanu sa decom, što predstavlja još veći rizik.
– Imali smo slučaj desetogodišnje devojčice koja je otkrila predatoru sve o sebi – kaže Pokimica. – Dala mu je broj telefona, rekla gde živi, u koju školu ide i ko su joj roditelji. Kada joj se dovoljno približio, počeo je da joj šalje poruke da je navodno prati kad izađe sa drugaricama i da u svakom trenutku zna gde je. Devojčica je bila uplašena, ali ništa nije rekla roditeljima. Majka je slučajno u telefonu videla poruke, shvatila šta se događa i slučaj prijavila policiji. Preporučili smo im da devojčica ne ide u školu dok pokušavamo da pronađemo predatora. Ubrzo smo utvrdili da on nije u Beogradu i devojčica je mogla da se vrati u školu.
Ali, čim je otišla, kako priča naš sagovornik, uzela je od drugarice telefon, ulogovala se i poslala poruku predatoru:
– Bili smo iznenađeni, jer je ona stvarno bila zaljubljena u njega. Na sreću, nije otkrila da su roditelji prijavili slučaj. Brzo smo pronašli predatora. Otkrili smo da je pedofil povratnik, da ima više od 40 godina. Na njegovim uređajima pronašli smo veliku količinu pornografskog materijala. Takođe, otkrili smo još nekoliko žrtava koje je takođe iskorišćavao.
Foto Shutterstock
Najteži deo posla inspektora za suzbijanje visokotehnološkog kriminala jeste razgovor sa žrtvama i njihovim roditeljima.
– Kao roditelji, znamo koliko je teško u tim trenucima ne reagovati emotivno – kaže Pokimica. – Gledamo očeve koji se osećaju nemoćno, žele da pomognu svom detetu, a ne znaju kako. Kada razgovaramo sa decom, najčešće su devojčice žrtve, da bi im bilo manje neprijatno pozivamo majke da budu prisutne. Trenuci kada roditelji od nas saznaju da im je dete bilo žrtva su izuzetno teški. Najstrašniji su slučajevi kada su roditelji predatori. Dešavalo se da su roditelji zlostavljali svoju decu, a dešavalo se da je i majka bila uključena. Prošle godine imali smo slučaj gde je otac slikao svoje dete i delio njene fotografije na internetu.
Akcija “Armagedon”
SLUŽBA za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu i Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, od 2011. godine sprovodi akciju “Armagedon”. Cilj ove akcije je suzbijanje iskorišćavanja maloletnika i seksualne eksploatacije dece na internetu. U okviru dugoročne akcije “Armagedon”, je prdato 630 krivičnih prijava protiv više od 540 osoba za više od 850 izvršenih krivična dela protiv polne slobode dece i maloletnika putem interneta. Samo u 2024. godini otkriveno je 50 novih slučajeva ovih krivičnih dela i podnete su krivične prijave protiv 45 osumnjičenih.
Policije različitih zemalja i organizacije koje se bave zaštitom dece razmenjuju podatke i sarađuju kako bi brže došle do predatora i pružile pomoć žrtvama. Naša policija ima pristup američkoj platformi Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) iz Sjedinjenih Američkih Država, koja prikuplja podatke sa društvenih mreža.
– Nama se dostavljaju podaci koji se odnose na Srbiju – ističe Pokimica. – Međunarodna saradnja je važna, naročito u regionu. Nedavno su nam kolege iz Hrvatske dostavile informacije o slučaju u kome su tokom istrage otkrili da ima žrtava iz Srbije, što je pomoglo da započnemo istragu. Sarađujemo sa tužilaštvom da bismo utvrdili da li je došlo do krivičnog dela i obavljamo razgovore sa žrtvama. Često se dešava da dođemo do predatora, a da slučaj nije prijavljen.