“ZVALI su me sa telefona. Rekli su mi: ‘Dođite odmah u šljunkaru. Tvoj sin kaže Stefan, nije mu dobro’. A nisu hteli da mi kažu gde je već umro. I ja, kad sam otišla tamo, on je bio u vodi i došao je čamac. Dva, tri sata u vodi je bio. On je hteo da se spasi, jadan, ali nije mogao. I samo je rekao: ‘Upomoć, upomoć, upomoć’ i nije mogao da se zbori. Drug ga je naterao da skoči u vodu iako je zano da je neplivač. Udavio se naočigled sestre…”.
Foto: J.Ć.
Ovako za naš list priča Vesna Zekić, majka dvanaestogodišnjeg Stefana koji se juče utopio u blizini Južne Morave.
– I došao je čamac, izvadili su ga, ja sam htela da ga vidim. Oni nisu teli da mi daju da ga vidim, mog sina Stefana. I došli su posle kola, mrtvačka kola. Došla po njega i odveli su ga u mrtvačnicu i to je sve bilo. Ja sam posle pala u nesvest, tamo su mi dali injekcije, dali su mi tablete za smirenje. A taj Novak je kriv za sve, zato što je on rekao mom sinu da skaču u vodu. Moj sin nije hteo da skače u vodu, kaže: “Ja neću da skačem u vodu.” – priča neutešna majka.
Prema njenim rečima, njen sin je bio isprovociran od strane drugog dečaka, i to je bio razlog zbog koga je skočio u vodu.
Foto: J.Ć.
– Da, drugovi su ga anaterali. I terao je moju ćerku da skače u vodu. Oni su zajedno bili. I on je onome pobegao. Taj N.R. je pobegao i svoje stvari je ostavio tamo u šumkaru. I on je pobegao, znači on je kriv za sve. On je terao mog sina da umre. Da se zadavi u vodi. Za sve je on kriv. Ja nikog ne krivim, samo jedino njega krivim. Zato što ga je on terao da skače u vodu – rekla je Sonja.
Na pitanje šta su deca radila tamo, rekla je da ga je drug zvao.
– Moj sin nije teo da ide tamo. On ga je zvao. “Pare,” kaže, “mama, daj mi pare da idem u prodavnicu da kupim sok.” Ja sam mu odmah dala, dala sam mu pare. Sa svojom sestrom. I on je rekao: “Mama, da, ja dolazim kući.” Taj njegov drug. “Idemo,” kaže, “u šumkaru.” Moj sin nije hteo, kaže: “Ja neću da odem tamo, tamo ima voda. Ja tamo neću, ajde pa idem.” Moj sin je rekao: “Neću da idem, pa neću da idemdem, pa neću” I otišli su tamo. I namamili su ga, namamili su ga. I završio je moj sin. Nije umeo da pliva. Teo je da se izbori, da se izbavi, da izađe iz vode. On nije mogao. Samo je rekao: “Upomoć, upomoć.” I to je bilo kraj – kazala nam je majka.
