VRANjE je “prestonica” sevdaha i meraka, a truba svojevrsni simbol, pa je jednom od najslavnijih ovdašnjih trubača, Bakiji Bakiću, u Gornjoj čaršiji podignut spomenik, a pamte se još Mamutovići, Mladenovići, Krstići…
-Pre desetak godina, međutim, volonter iz Portugalije, Anđelo Gonzales, na jugu Srbije snimio je neobičan dokumentarni film “Devojčice (ne)sviraju trubu”, što me je navelo da razmislim zašto je to muški instrument? Mnogo godina kasnije, prolazeći pored gradske crkve, videla sam dečaka i devojčicu sa trubom. Tako je sve počelo – objašnjava menadžerka projekta Gordana Ristić.
Par dana kasnije, kaže, saznala je da se devojčica zove Anđela, da je iz susednog sela Pavlovac, te da je pohađala Muzičku školu, posle čega se rodila ideja o “pravljenju” ženskog trubačkog orkestra. I, sada u Muzičkoj školi nekolicima devojčica vredno vežba sa profesorom Vladicom Vasićem, očekujući nove članice na časovima i upisu koji su zakazani za 1. i 8. jun.
– Primarna ciljna grupa nam je romska zajednica, u kojoj je čak i sramota da ženska deca sviraju trubu, ali mi želimo da im pružimo šansu za bavljenje muzikom i već smo privukli ćerke i unuke nekih poznatih trubača – kaže Gordana Ristić, napominjući da su poalznice povremeno gošće i u Vladičinom Hanu, u studiju čuvenog Marka Markovića koji ispisjuje itoriju jer je uspeo da ujedini i one koje znaju note, i one koje se oslanjaju isključivo na besprekorni sluh.
– Devojčice su nežnije i sa njima se radi ležernije. Trenutno je od muzičkog obrazovanje važnija njihova želja da vežbaju – kaže nastavnik Vasić, dok devetogodišnja Bojana Krstić, u ime ostalih, navodi da vredno uče romski čoček i sanjaju da se takmiče na Dragačevskom saboru u Guči.
Ako se odmah ne kvalifikuju, veli, za prvi put će im biti dovoljan i nastup u revijalnom delu…