LABORANT Novica Cvetković došao je 1983. godine iz Kruševca u Vranje jer se javio na konkurs za posao. Ispostavilo se da posao nije baš u Vranju, već u selu Vlase, planinskom kraju zvanom Poljanica do koga se nije stizalo lako, pa prvi odlazak na posao pamti po mučnini.
Foto: J.S.
Šumadinac koji je došao kao mladić na “privremeni rad”, zaljubio se u gorštake, prirodne lepote, svoju suprugu i postao zaštitno lice ovog kraja, humanista i hroničar događaja. U pola noći kako ga u ovom kraju zovu “doktor Noce” je ustajao iz kreveta kako bi ljudima pružio pomoć. Lekari su dolazili iz Vranja u prepodnevnim smenama, po podne je za sve uvek bio tu on.
Foto: J.S.
– Na to sam uvek gledao kao na posao. Nije mi teško da previjem, uključim infuziju, odnesem hranu, naročito zimi. Ovaj kraj broji 22 sela, uglavnom ga nastanjuju stariji kojima uvek dobro dođe pomoć – kaže ovaj skromni čovek.
Kako ističe nije mu teško ni da pređe kilometre pešice jer je u njegovoj prirodi da ljudima pomaže ne zato što mora, već zato što to zaista želi.
Foto: J.S
Po dolasku, priseća se vrlo brzo je pridobio simpatije svih meštana. Kako ističe, skoro sve kuće u ovom mestu je obišao, pešice, na konju, motorom…
– Neprohodni putevi, loše vremenske prilike, a ljudsko zdravlje ugroženo. Dešavalo se da po 15 kilometara pešačim kako bih obišao bolesne. Nikada nisam žalio zbog toga, jer srećan sam kad vidim pacijente koji su se oporavili – kaže Novica.
Foto: J.S.
Ipak, ne radi Novica samo ono što mu je uslovno rečeno, posao. Trudi se da animira donatore kroz brojne humanitarne akcije i pomogne siromašnima, obezbedi užinu za sve školarce, obuče i nahrani porodice sa više dece i učini ljudima ovog kraja život lepšim.
– Nema tu privilegovanih, ljudi mora da se pomažu međusobno. Iznosio sam stvari iz svoje kuće misleći da su drugome neophodnije. Mnoge organizacije su se uključivale. Internet je doneo novi vid komunikacije pa zahvaljujući društvenim mrežama uspevamo da mnoge animiramo – kaže Novica.
Foto: J
Foto-hroničar Poljanice
ONO što ranije meštani ovog kraja nisu baš razumeli, a danas je svakodnevica, odnosilo se na Novičinu ljubav ka fotografiji. Kažu da je “zaluđenik za tehniku”, a ipak on poseduje arhivu svih važnih i na prvi pogled možda nevažnih momenata za ovaj kraj. Administrira grupu o Poljanici na “Fejsbuku” i dalje ide i beleži. Priznaje da su foto-aparate zamenili kvalitetniji telefoni, a opet uspomene se i dalje prave i ostaju svedoci vremena.
Foto: J.S.
Život mu je doneo mnogo toga dobrog, na to gleda kao na “hvala” za sve što je činio za ovaj kraj. Otac je troje dece, dve ćerke i jednog sina, deka petoro unučadi, a od sledeće godine odlazi u penziju sa četrdeset i dve godine radnog staža.
Želi da u starosti i dalje uživa u netaknutoj prirodi, da mu unuci dolaze u goste i kako kaže nikada neće odustati od toga da, dok može, pomaže svojim južnjacima gorštacima.
