POVODOM 92 godine postojanja Narodnog muzeja, 80 godina od organizovanja prve OPRA i Dana dobrovoljnog omladinskog rada, otvorena je tematska izložba “Tragom mladosti – niška omladina na radnim akcijama”.
Foto: J. Cosin
Posvećena jednom od fenomena socijalističke Jugoslavije, kroz autentične predmete, fotografije i dokumenta, postavka će do kraja maja osvetljavati duh vremena u kojem su hiljade mladih iz čitave zemlje gradile infrastrukturu, negujući ideje solidarnosti i zajedništva.
– Svedočanstva o izgradnji pruga i puteva, na primer, ukazuju na dobro organizovan pristupu mladima koji su, vođeni poletom i entuzijazmom, učestvovali u izgradnji države… Prvi put u poslednjih pola veka, pred posetiocima su zastave niških radnih brigada, prelazne zastavice, udarničke značke i fotografije sa akcija – ističe Nebojša Ozimić, jedan od autora izložbe.
Radne brigade bile su stub izgradnje posleratne Jugoslavije, od 1945, a do 1990. omladina je širom zemlje učestvovala u radnim akcijama, sa ogromnim entuzijazmom.
– Nigde drugde nije postojao takav obim kolektivnog omladinskog rada, isprva bez alata i mašina, uz oslanjanje na sopstvenu snagu i volju. Ti mladi ljudi izgradili su prugu dugu 282 kilometra za samo deset meseci, gotovo golim rukama i taj neverovatan podvig i danas zaslužuje poštovanje – ističe Bojana Milenković, viši kustos Narodnog muzeja, podsećajući da su ORA ostale u kolektivnom sećanju i kroz umetnost, odnosno popularnu kulturu i često bile idealizovane u filmovima.
Sibin Stefanović, nekadašnji akcijaš, sada predsednik Kluba brigadira u Nišu, smatra da su trake akcija posebno vredan deo postavke, kao retka svedočanstva o radnim podvizima omladine.
– Svaka traka akcije predstavlja mesec dana rada brigade na određenom projektu, a iza toga su sledila priznanja, značke i odlikovanja… Sećam se svega, od entuzijazma mladih kada su odlazili na gradilišta, do druženja posle radnog dana, jer su bile zastupljene i ostale društvene aktivnosti – ističe Stefanović.
Pokrenute odmah posle Drugog svetskog rata, ORA su imale višestruku ulogu: obnovu razrušene zemlje, ekonomski napredak kroz kolektivni rad, jačanje ideološke svesti mladih i promociju koncepta bratstva i jedinstva. Međutim, kako je politička situacija počela da se menja, krajem osamdesetih prošlog veka, interesovanje za radne akcije je opalo, postepeno su se gasile, a raspad Jugoslavije i ratovi devedesetih potisnuli su ih u zaborav…