PRE tačno 55 godina, tada mladi britanski umetnik Dejvid Hokni (1937) održao je samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na čijem čelu je tada još bio njegov osnivač, legendarni Miodrag B. Protić, a u sredu, 11. juna, na istom mestu, na drugom nivou zdanja na Ušću, biće otvorena postavka “Od papira do ekrana” ovog sada verovatno globalno najuticajnijeg slikara.
Foto Dejvid Hokni 23. april 2020. iPad slika © David Hockney
Upravo njegovom postavkom, čiji je kustos istoričarka umetnosti i direktorka ove institucije Maja Kolarić, MSUB obeležiće šest decenija postojanja, i tako, kako kažu, potvrditi opredeljenje “za doslednu posvećenost predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti”.
– Kao ključna figura britanske savremene umetnosti i neumoran inovator, Hokni neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija. Njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji. Bilo da prikazuje intimnost međuljudskih odnosa, igru svetlosti u kalifornijskim bazenima ili smenu godišnjih doba u engleskom pejzažu, Hoknijeva umetnost obeležena je dubokom posvećenošću gledanja – i nastojanjem da drugima otvori nove načine i perspektive posmatranja. Njegovo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva – piše u tekstu kojim MSUB, najavljuje predstojeću izložbu, realizovanu zahvaljujući pre svega samom umetniku, ali i njegovom studiju, Britanskom savetu u Londonu i Beogradu, ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Martinu Gejfordu, koji je dao značajan doprinos tekstu kataloga.
Foto Dejvid Hokni
O značaju i jedinstvenosti umetnosti Dejvida Hoknija, govori i to da je izlagana u najznačajnijim svetskim muzejima, ali i to da je ovaj vizuelni stvaralac istovremeno i autor revolucionarnih teorijskih razmatranja o pojmovima gledanja i percepcije. Jedan je od umetnika koji su redefinisali savremeni portret i pejzaž.
– Od ranih grafika do imerzivnih digitalnih ambijenata, Hokni poziva posmatrača u svet boje, jasnoće i stalne reinvencije – podsećaju iz MSUB. – Izložba “Od papira do ekrana” pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije, od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu. Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog.
Sivo i plavo
ROĐEN u industrijskom gradiću Bredfordu 1937. godine, ovaj umetnik za čije slike su karakteristične jarke i intenzivne boje, rastao je i formirao se u sivilu i smogu ratne i poratne Britanije, o čemu je jednom prilikom rekao:
– Bredford je tada bio veoma, veoma crn grad. Zgrade su bile potpuno crne od uglja. A to sam i slikao: niste mogli da vidite mnogo boje. Ali se sećam da sam 1954. u Mančesteru gledao izložbu Van Goga. Mislio sam kako je Van Gog bogat umetnik, jer je mogao da koristi dve cele tube plave boje da oslika nebo. Uvek sam pamtio tu izložbu. Bila je to za mene važna stvar.
Između ostalog Hokni se smatra i jednim od najskupljih živih umetnika na svetu. Naime, aukcijska kuća “Kristi” u Njujorku je 15. novembra 2018. prodala jedan od najpoznatijih njegovih ranih radova “Portret umetnika (Bazen sa dve figure)” po rekordno visokoj ceni, koju je do tog trenutka postiglo neko delo živog umetnika – 90 miliona dolara.