POD organskom proizvodnjom u Srbiji nalazi se svega dva odsto lekovitog bilja, zbog čega bi u budućnosti trebalo raditi na razvoju tog sektora, izjavila je danas Tatjana Brankov, posebna savetnica ministra poljoprivrede na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Foto: Shutterstock
– Sektor hortikulture nije dovoljno razvijen. Postoji tražnja za ovim proizvodom, mi u velikoj meri zadovoljavamo izvoz – 30 miliona evra bio je trgovinski deficit prošle godine, nešto povoljnija situacija je kod lekovitog bilja, gde imamo suficit pet miliona evra – rekla je Tatjana Brankov na konferenciji “Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi”.
Prema njenim rečima, ministarstvo će nastaviti da podržava ovu vrstu proizvodnje.
– Nekoliko je prioriteta koje treba forsirati u narednih 10 godina, potrebno je podsticati i urbano baštovanstvo, alternativne i egzotične vrste i mapiranje područja koja se bave hortikularnom proizvodnjom – kazala je Tatjana Brankov.
Rukovodilac grupe za voće, povrće i alkoholna pića Sektora za poljoprivrednu politiku Kolinda Hrehorović istakla je da se današnja konferencija usmerila pre svega na mere koje treba pojačati kako bi Srbija bila konkurentna kada je u pitanju hortikultura.
– Prva prezentacija odnosi se na trenutno stanje hortikulture. Predstavićemo trenutno stanje statističkih podataka, spoljno-trgovinske razmene. Drugi deo prezentacije odnosi se na one delove koji nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno mere podrške koje ministarstvo daje za ovaj sektor – rekla je Hrehorovićeva.
Kako je objasnila, u Srbiji postoje dve kategorije cveća, u Vojvodini plantažno i lekovito, dok je drugo samoniklo cveće u brdsko-planinskom delu koje ima veliki potencijal.
Direktor Instituta za lekovito bilje Milan Lukić istakao je da ovo tržište u Srbiji nije na zavidnom nivou, ako se uzme u obzir da je Srbija osamdesetih bila jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja.