MOZAIČKA ikona Bogorodice Odigitrije, pred kojom je usnuo u Gospodu Sveti Simeon Mirotočivi, ikona Bogorodice Mlekopitateljnice iz isposnice u Kareji, ikona Hrista Pantokratora, remek-delo vizantijskog slikarstva, čuvena ikona Svetog Save i Svetog Simeona iz 15. veka, replika ikone Bogorodice Trojeručice, Karejski tipik…
Foto: Tanjug
Ovo su neke od najznačajnijih srpskih svetinja iz Carske lavre manastira Hilandar, koje su sa Svete gore stigle u Beograd, kako bi uveličale postavku u čast 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića – Svetog Save u Galeriji SANU.
Na akademiji u Svečanoj sali Akademije večeras će biti predstavljena izložba, koja je sabrala čitavu riznicu rukopisnih knjiga, muzejskih i crkvenih predmeta i slika. Izložbu su zajednički realizovali Galerija SANU i Muzej SPC, a otvoriće je patrijarh Porfirije i akademik Zoran Knežević, predsednik SANU.
Prema rečima đakona Vladimira Radovanovića, upravnika Muzeja SPC, život i delo Svetog Save prikazani su na jedan novi način, kao i njegov doprinos našoj kulturi i umetnosti:
– Njegovo prisustvo veoma je živo i danas, a kroz ovu izložbu smo želeli da predstavimo i taj dugi kontinuitet Svetog Save i sagledamo i kako je uticao na naš identitet. Moramo kazati da je on ne samo temelj, nego i krov našeg naroda.
Jedan od autora izložbe, vikarni episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, podsetio je u Galeriji SANU na Sabor u Žiči, na kome je Sveti Sava izgovorio besedu o pravoj veri:
Foto: D. Milovanović
– To je bilo izloženje njegove narodne i hrišćanske doktrine, rekavši da je Bog postavio njega na prosvetiteljstvo, da ispuni nedostatke otaca, što je u direktnoj vezi sa bogoslovljem apostola Pavla, koji kaže: “Nadopunjujem ono što nedostaje Hristovim patnjama za telo njegovo koje je crkva.” Dakle, ono što su prethodnici radili Sava je smatrao da nije završeno, zato Bog u određena vremena ustrojava druge ljude da nedostatke dopunjuju.
Sveti Sava je, prema rečima episkopa Tihona, iz Svete zemlje donosio mnoge relikvije, i u Žiči napravio njihovo “sabranje”, sa svetinjama vezanim za Hrista, Bogorodicu, Jovana Krstitelja i druge događaje iz hrišćanske istorije i kulture:
– To je radio prema najkvalitetnijim civilizacijskim normama onog vremena. Tako da i ovaj događaj može da se podvede pod to nadopunjavanje nedostatka prethodinika, gde ćemo posle toliko vekova, u ovoj instituciji kulture imati sabrane relikvije sa raznih strana, čak i iz Hilandara. Tako da možemo da budemo ponosni da činimo ono isto što je činio i Sveti Sava: sakupljajući vredne predmete omogućavamo drugima da iz njih nešto nauče.
Čaša Ivana Groznog
MEĐU izuzetnim eksponatima izložbe, prema rečima Miljane Matić su i kopija ikone zografa Jovana, najboljeg srpskog slikara sredine 17. veka iz manasatira Morače, koja je jedini sačuvani primer kompletnog žitija Svetog Save ilustrovanog likovnim jezikom. A na izložbi je i čaša, dar prvog ruskog cara Ivana Groznog, manastiru Mileševi 1558. godine, nekoliko decenija pre nego što su spaljene mošti Svetog Save.
O konceptu izložbe i srednjevekovnim predmetima govorila je jedna od autora, dr Miljana Matić, iz Muzeja SPC:
– Postavku čini pet celina, a započinje vremenskom lentom u kojoj smo izneli najznačajnije trenutke za život i potonji kult Svetog Save i obuhvata period od rođenja, 1175. godine pa do 1935. kada zvanično počinje podizanje hrama u Beogradu – istakla je ova istoričarka umetnosti navodeći da su izložene kopije iz manastira Studenice (rekreiran je prostor oko trona, dok je tu bio iguman, kao i kamena plastika, portreti njegove braće Vukana i Stefana), rukopisne knjige (dva nomokanona, dečanski i morački prepis, dva mineja, svedočanstva o putovanjeima u Svetu zemlju…)
Dopisni član SANU, profesor Igor Borozan, koji se bavio delom postavke koja obuhvata period posle Velike seobe, istakao je kako je srpski narod dolazeći iz svoje postojbine sa sobom poneo, uz relikvije i svetinje i živo sećanje na Svetog Savu.
– Sa tim nasleđem Srbi stvaraju novo nasleđe i sećanje na Svetog Savu, jer je svaka epoha u njega upisala ono što je osećala, ne menjajući njegovu istorijsku ličnost – objasio je prof. Borozan. – Sve to je tokom 18. veka utkano u umetnost koja se može videti na ovoj izložbi. To su pre svega grafike, crkvene knjige, iz epohe baroka i prosvetiteljstva.
U vreme stvaranja moderne srpske države, u 19. veku, Sveti Sava, prema rečima ovog autora postavke, postaje njen zaštitnik, nacionalni heroj, ali i školski patron:
– Umetnost to sve prati, a na izložbi su prisutna dela najboljih umetnika toga doba Steve Todorovića, Đorđa Krstića, Pavla Simića, Uroša Predića, Paje Jovanovića… U 20. veku, u međuratnom periodu, čitan je na nov način, kao utemeljiteljska figura, identifikacioni obrazac, ličnost koja nudi utehu u tom trusnom dobu – rekao je prof. Borozan izdvajajući iz tog perioda čuvenu ikonu Kolesnikova i početak gradnje hrama na Vračaru.
Foto: Tanjug
Na Aerodromu “Nikola Tesla” svečano dočekane relikvije
NA jedan svečani način, onako kako to zaslužuje, dočekali smo neke od najvećih srpskih relikvija, rekao je ministar kulture Nikola Selaković, juče na aerodromu “Nikola Tesla”, gde je u pratnji relikvija doputovala i Lina Mendoni, ministarka kulture i sporta Grčke.
Selaković je, posebno izdvojio dve: mozaičku ikonu Presvete Bogorodice Odigitrije i Karejski tipik, koji je Sveti Sava potvrdio i potpisao svojim pečatom.
– Narod koji ima ovakve svetinje, ovakvu umetnost i kulturu, koja je preživela i živi milenijum i više, jeste narod koji ima ogromnu duhovnu snagu, a baštini je i jača naša SPC.
Svetinje će biti u Beogradu do 19. jula ove godine.