KADA je Marko Nikolić (36), iz Vranja, odlučio da u pratnji prijatelja Marka i Dušana, trči kroz pustinju u Maroku čak 1.600 kilometara da bi pomogao lečenje bolesnog dečaka Maksima Milenkovića, iz Niša, nije ni slutio sa čime će se sve suočiti.
Foto: J.S.
Momci iz njegovo pratnje na biciklima nisu se izborili sa pustinjskim suncem. Obojica su morala da se jave lekaru jer se ne osećaju dobro i zadržani su u bolnici.
Foto: J.S. Marko Nikolić
Marko je, potom, kupio dečja kolica i nastavio svakodnevno da prelazi kilometre, neprestano šaljući apele da ga ljudi podrže tako što će poslati SMS ili uplatiti novac za lečenje malog Maksima.
– Prešao sam više od 600 kilometara, smršao preko pet kilograma, ali mi nije teško jer ovo je moj način da se borim za život i lečenje jednog deteta. Dobra vest je da mi se javio Ivan Bauer, ambasador Srbije u Maroku, koji me je podržao, a ambasada mi je obezbedila pratnju do kraja trčanja – kaže Nikolić za “Novosti”.
UVEK SPREMAN DA POMOGNE
TRČAO je Marko i od Niša do Atine da bi sakupio novac za lečenje jedne devojčice, a zbog lečenja svojih sugrađanki u akciji Vranjanaca “Za tri naše” osvojio je Kilimandžaro. Sada mu je mnogo stalo da što pre prikupi novac za adekvatno lečenje malog Maksima, obolelog od retke genske mutacije koja je uzrokovala metaboličko i genetsko oboljenje.
Napominje i da on nije važan, da će se momci koji su krenuli sa njim u avanturu oporaviti, ali da su njegovi pratioci najveća podrška jer mu je svaki dinar uplate na račun malog Maksima vetar u leđa da nastavi dalje.
– Dnevno pretrčim od 50 do 70 kilometara. Uslovi su surovi, jak vetar duva i sunce me prži ceo dan. Budim se svakog jutra u četiri ujutru. Spavam u šatoru. Velike su promene temperatura, po danu je 30 stepeni, a uveče između tri i pet stepeni – priča Marko, ali ne gubi veru da će uspeti u ovoj, za njega dosad najzahtevnijoj, humnoj misiji.
Foto: J.S.
HUMAN Marko trči za Maksima