Rusi dobili milijardera na važnoj poziciji, odnosno konzervativna nacionalistička stranka, koju vodi milijarder Bidzina Ivanišvili, osigurala je 54,09 procenata glasova nakon što su prebrojani gotovo svi glasački listići, objavio je u nedelju u glavnom gradu Tbilisiju izborni dužnosnik Giorgi Kalandarišvili.
Opozicija ne priznaje rezultate, najavljeni protesti
Nekoliko proevropskih opozicionih koalicija ne priznaje preliminarne rezultate i najavile su proteste.
Rezultati su udarac prozapadnim Gruzijcima, koji su izbore postavili kao izbor između vladajuće stranke koja je produbila veze s Rusijom i opozicije koja se nadala ubrzanoj integraciji s Evropskom unijom.
Ivanišvilijev Gruzijski želi da se Gruzija pridruži Evropskoj uniji, iako iz Brisela kažu da je zahtev za članstvo zamrznut zbog autoritarnih tendencija stranke Gruzijski san, prenosi Index.
Ko je Bidzina Ivanišvili?
Vlasnik dvorca i najmoćniji čovek u Gruziji, poseduje oko 7,6 milijardi dolara ili četvrtinu BDP-a svoje zemlje. Ovaj 68-godišnji tajkun dominira gruzijskom politikom više od jedne decenije, a za premijera je izabran na talasu narodnog nezadovoljstva 2012. godine, pre nego što se vratio u senku.
Populistička stranka koju finansira Ivanišvili – “Gruzijski san” – ima gotovo neograničen uticaj na vladu. Prema rečima njegovih kritičara, stranački poslanici i ministri duguju vernost samo Ivanišviliju.
Počeo kao čistač u fabrici
Mnogi se pitaju kako je Ivanišvili – bivši metalski i bankarski radnik sa snažnim vezama u Moskvi – došao do tolike moći u zemlji poznatoj po revolucionarnom duhu.
Da biste se uzdigli na moćni položaj, obično je potrebna gotovina, a u danima kazino-kapitalizma i haosa koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza moglo se dobro zaraditi. Ivanišvili je rođen kao sin rudara u siromašnom selu na periferiji Sovjetskog Saveza.
Radio je kao čistač u fabrici dok je studirao, prvo za inženjersku diplomu u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju, a kasnije ekonomiju u Moskvi. Ipak, kad je diplomirao, akademske diplome vredele su nešto više od papira na kojem su bile štampane. Mladi Gruzijac je krčio svoj put prodajući elektroniku i konačno je osnovao vlastitu banku “Rosijski kredit” sa sedištem u Moskvi.
Kad je ušao u probleme sa organizovanim kriminalom, obratio se za zaštitu ruskoj vladi gde je stekao moćne prijatelje. U Rusiji je 1990-ih godina takva saradnja sa bezbednosnim službama po pravilu značila doživotnu obvezu, piše Politiko.
– Kada sarađujete sa vladom ili bezbednosnim službama, nikada vas neće ispustiti iz vida – rekla je Irina Borogan, vodeća stručnjakinja ruskih bezbednosnih službi.