U ČAK 20 odsto slučajeva uzrok pozivanja Službe hitne pomoći je povređivanje.
Foto Shutterstock
I dok su tokom zime najučestalije one koje nastaju zbog padova na poledici, u ovo doba godine prednjače traume usled pada sa bicikala, motora, trotineta, kao i povrede nastale tokom poljoprivrednih i građevniskih radova. Posebnu grupu fizičkih trauma u najvrelijem delu godine čine one koje nastaju na bazenima i kupalištima, kao i sekundarne povrede nastale pri padu usled toplotne iscrpljenosti i kolapsa.
Doktorka Tatjana Mićić iz Zavoda za urgentnu medicinu u Nišu kaže da su od početka juna meseca ove godine, zabeležili povećanu učestalost povređivanja za gotovo 40 odsto u odnosu na period od početka marta do kraja maja:
– Najčešće povrede tokom sportsko-rekreativnih aktivnosti i na dečjim igralištima su kontuzije, istegnuće ligamenata i mišića i manje posekotine, ali se u manjem procentu, dešavaju i teže povrede, kao što su prelomi kostiju ili potres mozga. Kod starijih osoba češći su prelomi dugih kostiju, karlice i rebara.
Kada je reč o povredama tokom građevinskih radova, naša sagovornica ističe da su one često fatalne, jer se obično radi o padovima sa velike visine (krov ili skela) na tvrdu podlogu.
Znaju kako da ukažu prvu pomoć
Doktorka Tatjana Mićić ističe da naši ljudi uglavnom znaju da se snađu u ovakvim situacijama i da pruže prvu pomoć povređenom:
– Naša država je učinila mnogo uvođenjem obavezne obuke iz prve pomoći za vozače motornih vozila, tako da, otkako su stasale nove generacije vozača, sve više očevidaca nesrećnog slučaja zna da povređenu osobu sa sumnjom na povredu kičme ne treba pomerati, da osobu bez svesti koja nema povrdu kičme, a diše treba staviti na bok, da vidljivo spoljašnje krvarenje treba zaustaviti direktnim pritiskom na ranu. Sve češće očevici srčanog zastoja, kako netraumatskog, tako i traumatskog, započinju osnovne mere kardiopulmonalne reanimacije, a kompleti za prvu pomoć koji se nalaze u svakom vozilu više ne stoje tu samo radi saobraćajne kontrole, već se i koriste kada je to potrebno.
– Poljoprivredni radovi nose poseban rizik za povređivanje – kaže dr Mićić. – Najčešći su padovi sa traktora i poljoprivrednih mašina, kao i povrede šake usled umetanja šake između delova mašine koji se kreću jedan ka drugom. Tome doprinose i sami poljoprivrednici prilikom neadekvatnog povezivanja traktora i priključnih mašina, popravljanjem mašina dok rade, skidanjem zaštitnih delova, nošenjem neadekvatne odeće za rad sa kojom često i delovi tela budu uvučeni u mašinu u pokretu. Osim toga, potreba da se radovi završe u kratkom vremenskom roku, kada vremenski uslovi ili dostupnost poljoprivrednih mašina to dozvoljavaju, dovode do toga da poljoprivrednici često provode po 10 do 12 sati na njivi ili u polju, što uz visoku spoljnu temperaturu, dovodi do premora, dehidriranosti i smanjenja pažnje i koncentracije.
S obzirom na to da je u toku i seča drva, povećana je učestalost i povreda motornom testerom. Ove povrede su obično teške i uključuju amputaciju prstiju i velike sekotine.
– Najteže su povrede koje uključuju veliku destrukciju tkiva, otvorene prelome dugih kostiju sa povredom velikih krvnih sudova, obilno spoljašnje krvarenje, prelome tri i više rebara u nizu, povrede udružene sa unutrašnjim krvarenjem i sve povrede kod kojih postoji veliki gubitak vremena do pružanja prve pomoći, velika trauma tkiva i izražena kontaminacija, što se najčešće dešava kada je povređena osoba sama – navodi dr Mićić. – Međutim, svaka, pa i najmanja povreda nosi rizik od infekcije, tako da svaka povreda može biti potencijalno komplikovana.
Preporučujemo
