LUKA Ranđelović iz Niša tek je proslavio četvrti rođendan, a već u malom prstu “drži” zastave apsolutno svih zemalja sveta, a nisu mu strani ni glavni gradovi. Za Kiribate, Istočni Timor, Maršalska Ostrva, Togo ili Santa Luciju mnogi možda nisu ni čuli, ali Luka odlično zna boje njihovih zastava, kao i imena njihovih prestonica.
foto: J. Ćosin
Sto Ranđelovića je pun zastava svih zemalja sveta, fioke pune atlasa na kojima se ređaju zastavice, a na podu su raširene mape sveta i Evrope. Zato ne čudi što je ovaj mališan geografiju i zastave zavoleo još kada je imao dve i po godine. A kada je dobio prvi atlas, počeo je da uči glavne gradove, pa i broj stanovnika i površinu.
– Kada je bio mali, naučio je vrlo lako brojeve, to je prvo naučio. Potom je učio sve marke automobila. Tako je u stvari počeo sa brojevima, pa sa automobilima, i onda je počeo države da uči – kaže njegova mama Katarina.
Ni ona ni suprug nisu geografi po struci, ali su rado prihvatili detetovu radoznalost prema ovoj oblasti i kroz igru zajedno sa njim učili
Srbiju voli jer je najlepša
LUKI su omiljene zemlje Norveška i Srbija. Iako u ovoj prvoj nikada nije bio, ona mu se sviđa zato što ima lepu zastavu, dok Srbiju voli zato što je, kako kaže, najlepša. Ovaj radoznali dečak ume da piše i to levom i desnom rukom, a voli i da uči engleski jezik.
– To je nekako spontano sve krenulo, on je sam pokazao interesovanje za zastave. Kupili smo mu atlas i on je počeo da uči jednu po jednu državu. Postavljao je pitanja, mi smo pričali koja je koja, ali nismo očekivali da će on sve to da nauči napamet i vrlo brzo, za par meseci, znao je sve zastave. Kada je sve to savladao, krenuo je dalje da uči. Onda je počeo glavne gradove, a sada uči države u SAD – objašnjava nam Katarina.
Kada roditelji nemaju vremena za atlase, Luki oko zemalja pomaže “Gugl”, a kako već ume i da čita, bez muke pretražuje internetom sve što ga interesuje.
– Uglavnom mu mi čitamo, ali ume i sam da pretražuje. Već ume i da čita jednostavnije rečenice. Ta ljubav je kod njega krenula tako što smo imali stare pasoše kod kuće pa se on igrao sa njima, i bilo mu je interesantno kada je video zastavu Srbije – priča otac Ivan.
