POVODOM 80 godina od gašenja nacističkog logora na Crvenom krstu u Nišu, održana je komemorativna akademija pod nazivom “Tuga koja traje ceo život” i položeni venci u spomen i čast žrtvama logora.
Tačno osamdeset godina je prošlo od poslednjeg streljanja zatvorenika, rodoljuba, i raspuštanja zloglasnog nacističkog logora na Crvenom krstu u Nišu. Nekada nacistički logor, danas Memorijalni kompleks “12. februar”, podseća na sve ono kroz šta su logoraši prošli. Njima u čast održana je komemorativna akademija.
Poslednji zarobljenici koji su stradali, njih 37, koji su u logoru bili angažovani kao lekari ili radili na dokumentaciji, bili su nepoželjni svedoci stravičnih zločina i pogubljeni su neposredno pred raspuštanje logora.
– Kazivanjima preživelih logoraša, 14. septembra su izdvojili njih devedeset sedmoro. Šezdesetoro njih, koji su bili u samicama vidno iscrpljeni, Nemci su pustili da izađu iz logora, dok je trideset sedmoro logoraša koji su bili angažovani kao lekari, kao i ljudi koji su radili u dokumentaciji, dakle bili su očevici, streljani su neposredno uz logorski zid, ovde gde sada polažemo vence – kaže viši kustos i istoričar Narodnog muzeja Niš, Nebojša Ozimić. To je bilo mesec dana pre oslobođenja Niša 1944, a samo šest dana po oslobođenju, njihova tela su eksumirana i pokopana na mestu gde se danas polažu venci.
Kada je formiran Memorijalni kompleks “12. februar” 1967. godine, njihova tela je rodbina preuzela i sahranjena su u porodičnim grobnicama.
Hiljade streljanih
OD više od 30.000 zatvorenika, oko 10.000 ih je streljano na Bubnju, a veliki broj interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku i Norvešku, gde su bili prinuđeni na robovski rad.
– Logor na Crvenom krstu mesto je velikih zločina koje su učinili fašisti tokom Drugog svetskog rata. To je sada mesto gde odajemo poštu žrtvama, ali i nasleđe koje nas opominje. Ovo mesto mora da nas opominje na koji način želimo da gradimo budućnost i našoj deci pričamo kako da se odnose prema miru u budućnosti – rekao je gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.