Potresna sudbina porodice Stevanović iz Niša nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Njihov put je višegodišnja borba sa bolešću, teškim uslovima života, neprestanim sastavljanjem kraja sa krajem, fizičkim bolovima, ali i ranama na duši koje se oproste, ali ih je teško zaboraviti i ići dalje.
foto: privatna arhiva
Goran Stevanović se godinama uporno bori sa bolešću svoje dece Andreje(16) i Viktora(13), a uz to, kao samohrani otac, brine i o ćerki Vasiliji(9), koja je zdrava. Andreja je pre sedam dana imala 28. operaciju zbog deformiteta obe potkolenice i stopala, jer je rođena bez glavnih potkoleničnih kostiju. Njeno lečenje se nastavlja, dok je Viktor, posle osam godina, brojnih terapija i šest većih operacija, uslovljenih nedovoljnim lučenjem hormona rasta i iščašenjem desnog kolena, na putu oporavka. Ovoj hrabri dečak je nosio Ilizarov aparat – dve stege, na potkolenici i butnoj kosti, koje su sada skinute, pa se svi nadaju da će posle rehabilitacije moći lakše i sigurnije da se kreće. Uz sve to, živeli su u malom stanu, u zgradi bez lifta, na petom spratu, što je za Andreju i Viktora bio težak, svakodnevni izazov.
foto: privatna arhiva
Nedavno su se, na Božić, preselili u mnogo veći stan, u zgradi sa liftom, koji im je anonimni donator ustupio na korišćenje i tu će ostati sve dok im organizacija „Srbi za Srbe“ ne bude izgradila kuću. Biće to ostvarenje njihovog sna, a sredstva su već prikupljena. Plac od tri i po ara je već obezbeđen, a Stevanovići su ga dobili na poklon od KK „Crvena zvezda“. I Goran je, pre mesec dana, dobio posao u struci u niškoj „Toplani“, doduše na određeno vreme, ali se nada ugovoru za stalno.
– Najvažnije mi je da su deca dobro i da je ovaj ciklus operacija prošao odlično. Mnogo godina borbe je iza nas. Andreja je 20 puta operisana u Rusiji, a i Viktor je u Kurganu imao tri operacije gde se osoblje divilo, i njima i meni, na tome šta smo sve izdržali. Bez pomoći dobrih ljudi to sigurno ne bih mogao sam. Zato sam zahvalan svima koji su mi na bilo koji način pomogli – priča nam Goran – Život je borba. Ništa vam nije teško kada vidite da je posle svake medicinske intervencije oboma moje dece bolje. Nije mi bilo lako da gledam kada Viktoru ispadne koleno, ni Andreju dok se uz teške napore bori sa stepenicama, pa se pitam kakve li su bolove moja deca morala da podnesu?
Dane koji su sada iza njih Stevanovići neće nikada da zaborave. Pamtiće svaki od 103 stepenika koje su, uprkos bolesti, morali da pređu kako bi stigli do malenog i neuslovnog stana, na petom spratu zgrade bez lifta, gde su ranije živeli.
– Ni sam ne znam koliko puta sam ih nosio na rukama, da bi im olakšao taj put. Iako su već veliki i teški tako je, verujte, bilo lakše i meni, jer nisam mogao da ih gledam kako se muče. Trudio sam se na sve moguće načine da im pomognem. Uz pomoć dobrih ljudi pronalazio sredstva za lečenje u Rusiji, za potonje rehabilitacije i banjsko lečenje. Nisam dozvolio da budu uskraćeni za bilo koji lek, a za sve drugo koliko nam ostane – priseća se Goran svih muka svoje dece i naglašava da je spreman da podnese svaku žrtvu sve dok se ona ne oporave da mogu samostalno da koračaju kroz život.
Iako su u novom stanu tek nedelju dana Goran kaže da im je mnogo lakše, a kada budu dobili kuću biće svoji na svome. Ovaj požrtvovani otac sve vreme posvećuje svojoj deci. Brine o održavanju porodičnog doma. Pomaže im i oko škole. Tu je i za igru, kao i za razgovor na bilo koju temu, da im pruži ljubav, osmeh i vedrinu, iako samo on zna koliko je to teško.
Veruje da se sa Viktorom bliže kraju lečenja, dok ga sa ćerkom očekuje nastavak mukotrpnog putovanja koje, srećom, daje očekivane rezultate. Sada će im, nada se uz dalju podršku dobrih ljudi, biti mnogo lakše.
– Sve ove lepe stvari koje su nam se desile daju mi novu snagu da se borim. Drži me to što znam da će deca biti bolje, dok su mi mnogi ulivali veru u dobrotu ljudi, jer je svuda bilo mnogo pojedinaca i kolektiva koji su bili uz nas kada nam je to bilo najpotrebnije – zaključuje Goran.
VERUJE DOKTORU IZ RUSIJE
Brinuo sam se hoće li u vreme poslednje operacije Andreja i Viktor biti zdravi, jer sve to nije lako ni organizovati. Ovoga puta smo operacije obavili na privatnoj klinici u Nišu, koja nam nije naplatila svoje usluge, ali je na meni bilo da obezbedim dolazak doktora Kostantina Novikova iz Rusije. Zahvalan sam i njemu što nam je izašao u susret i došao u Niš – iskren je Goran koji ima sve razloge da bude ponosan na svoju decu i sebe pre svega zbog upornosti i vere u bolje sutra.
NEKE RANE NIKAD NE ZACELE
Stari Latini su imali izreku: „Božansko delo je umiriti bol“, ali postoje rane koje, i kada hoćete, ne mogu da zacele. Zadirkivanja koje je maleni Viktor doživeo ostaće urezana u njegovoj duši. Iako ni suzu nije pustio na srcu mu je ožiljak od kada mu je jedan od vršnjaka kazao: „Idi kupi nogu na kiosku“. Drugi mu je zamerio što stalno nosi jastučić sa sobom, kako bi na njemu sedeo, i to rečima: Šta će ti to? U školi se ne spava!“, dok ga je treći gurnuo, pa je Viktor polomio ruku.
