Tata je voleo da bude sažet, pa ću i ja pokušati da budem kratak. Hvala vam svima što ste došli. On nije slučajno ovde proveo poslednje decenije svog života, među vama, i hvala vam što ste tu da se oprostite sa njim kao sa čovekom – ovim rečima započeo je obraćanje, kraj odra svog oca i velikog pisca i scenariste Siniše Pavića, njegov sin Vladimir.
foto: I.Mitić
– Ogromna većina vas koja je ovde zna ga lično, i nevezano za ono što je radio. Prosto znam da je bio dobar čovek, da je svakoga tretirao jednako i da se je sa svakim ponašao kao da je njemu ravan. U partiji šaha na početku „Vrućeg vetra“ dvojica penzionera igraju i komentarišu partiju. Tata je voleo šah, naravno. Oni komentarišu poziciju konja i jedan kaže: „Ni konj nije konj, ni čovek nije čovek, ako nije na pravom mestu“. Mislim da je tata bio pravi čovek na pravom mestu i mislim da je na pravom mestu, među ljudima koje voli, sa pogledom na brdo koje voli, završio svoj život – kazao je Vladimir Pavić pre nego što je trubački orkestar zasvirao pesmu za sva vremena i večnost – „A sad adio“.
U tu večnost proslavljenog Sinišu Pavića ispratio je veliki broj Vlasotinčana koji su sa njim delili poslednje decenije njegovog života, i mali broj njegovih poznatih saradnika koji su došli da mu odaju počast. Glumica Eva Ras je, po tropskoj vrelini, taksijem prevalila veliku put samo da bi Siniši kazala svoje poslednje: „Zbogom“.
– Neka mu je laka zemlja. Ja ne bih mogla da živim da nisam došla. Obožavala sam ga. Bio mi je veliki prijatelj. Nije mi dozvoljavao da mu kažem da je ono što radi jednostavno – divno, ali ja i sad mislim da je sve što je napisao baš divno i da većeg pisca nikada nismo imali – kazala je Eva Ras i dodala – Ljilji nije dobro, ne može da dođe, a volela bih da je vidim. Kad sam izgubila moju Krunu Siniša je bio prvi koji je došao kod mene, a nije bio u Beogradu.
Najznačajnijeg i najplodonsonijeg srpskog scenaristu ispratili su i supružnici Žarko Jokanović, autor monografije o Pavićevom životu i radu, i glumica Milica Milša koja je, kako je kazala, imala sreću da glumi u šest Pavićevih serija i jednoj pozorišnoj predstavi.
– Siniša Pavić je bio gromada ovog i svih vremena, ali pre svega čovek, ljudina, neko ko je živeo po svojim principima. Pravi mudrac i čovek najviših moralnih načela. Kao što je njegov Vlada rekao, odlazi to neko vreme takvih ljudi. Siniša Pavić će ostati zlatnim slovima upisan u istoriju kulture srpskog naroda. Živeće večno u svojim romanima, serijama i filmovima i ostaće zauvek neprevaziđen. Večno sam mu zahvalan na prijateljstvu koje smo imali. Ovo je nenadoknadiv gubitak ne samo za njegovu porodicu nego i za ceo naš narod – rekao je Jokanović dok su mu se oči punile suzama, a Milica Milša je dodala da je Pavić za nju bio klasik.
– Veliki čovek, veliki pisac. Ja sam mu i rekla da je kao Dostojevski. Njegove serije i dela će živeti večno, jer je večan za života postao i sada je otišao u večnost. Najbolji i neprevaziđen – istakla je, drhtavim glasom, naša poznata glumica.
Od Siniše se oprostio i glumac Predrag Smiljković, koji je svoje najznačajnije role ostvario u njegovim serijama, a o saradnji sa njim je kazao da je bila posebna i autentična.
– Pisao je tako da je nama glumcima bilo lako, jer je svaka njegova replika bila na pravom mestu. Siniša je bio čovek mlad duhom, savremen u svakom smislu. Iako je razlika u godinama velika, sa njim sam komunicirao kao sa najboljim drugom. Tako ću ga i pamtiti – rekao je Smiljković.
Pavićevi Vlasotinčani, koji su ga ispratili u velikom broju, posle obraćanja njegovog sina su tiho komentarisali da „iver ne pada daleko od klade“. Cvećem i suzama su zalili Pavićevu večnu kuću na vlasotinačkom groblju koje je čuveni pisac odavno odredio kao mesto gde će zauvek da počiva. Sahranjen je po svim pravoslavnim običajima, a kovčeg sa njegovim telom pratila je duga kolona Pavićevih sugrađana.
Nema čoveka u ovoj varoši na jugu Srbije koji ga nije poštovao. Plenio je svojom dobrotom i mirnoćom i time je osvojio celo Vlasotince. Hteo je svoj mir i zato je živeo ovde, a ljudi koje odabrao i sa kojima se družio bili su slični njemu. Pavić je na periferiji varoši na Vlasini, pre više od dve decenije, izgradio svoj mali raj u kome je mirno živeo. Preminuo je isto tako, u 92. godini života. Za sobom je ostavio Ljiljanu, suprugu i saradnicu, sina Vladimira, snaju Amaliju i unuka Konstantina, koji je na čelu pogrebne povorke nosio krst sa imenom svog velikog dede – Siniše Pavića.
POMAGAO VLASOTINAČKU KULTURU
– Siniša je pre svega bio drag čovek i daleko od slave koju je stekao i koju je trebalo da uživa. Bio je član naše biblioteke. Posećivao bi nas bar jednom mesečno i uzimao po pet-šest knjiga, a onda bi ih vraćao i uzimao nove. Sa suprugom Ljiljanom je čak i ličnim sredstvima, više puta, pomagao naš rad u izdavačkoj delatnosti – ispričao nam je direktor biblioteke u Vlasotincu Srba Takić.
