STALNO istraživanje, učenje i otkrivanje za Vranjanca Bojana Ristića, umetničkog rukovodioca Kulturno-umetničkog društva “Predvodnica” predstavlja veliki izazov.
Detalj sa jedne od prethodnih manifestacija / Foto D. Ristić
Srbiji i inostranstvu drži seminare i predavanja na kojima ruši brojne mitove i neistine koje prate izvorni srpski folklor. Kaže u šali da ne propusta priliku da objasni da je koreografija za čuvenu “Vranjsku svitu” najmanje “vranjska” i da tom konstatacijom obično šokira ljude koji su poznavaoci folklora.
– U suštini, radim dve stvari istovremeno. Učim ljude i predstavljam im pravu vranjsku tradiciju i opovrgavam sve nebuloze koje su napravili neki ljudi iz ko zna kog razloga, kada smo imali samo dva kanala na televiziji i tako je sve uzimano zdravo za gotovo – započinje Ristić.
Foto: J.S.
Na radionicama za koje vlada veliko interesovanje Ristić uči ljude vranjskim igrama, objašnjava mentalitet, zašto su i kako igrali konkretne koreografije, u kojim okolnostima su živeli i kako je zapravo nastajao taj prepoznatljivi vranjski stil igranja.
Nema čoveka koji ne pomisli na Vranje kada na nastupu folklora čuje prepoznatljiv melos i vidi devojke obučene u šalvare kako igraju čuvenu “Vranjsku svitu”, a onda im se pridruže momci u belim košuljama sa povezima na glavi.
– Osamdesetih godina tu koreografiju je za potrebe baletskog ansambla osmislio baletski igrač Branko Marković iz Beograda, koji je u “Vranjskoj sviti” prikazao tursku kafanu iz 19. veka. Bio je to profesionalni eksperiment, kada se u baletskim igrama ubacivao element folklora. Za potrebe umetničkog prikaza, više nego uspeo eksperiment – kaže Ristić.
Prema njegovim rečima, problem nastaje kada folklorni neznalci uzimaju ovu koreografiju zdravo za gotovo predstavljajući njome jedan grad, njegovu kulturu i tradicuju.
– Na više načina je dokazivo da to nije tako. Gradska nošnja nikada nije podrazumevala da muškarci nosi poveze, a opanci uopšte nisu deo tradicije ovog kraja, tačnije, nosili su se samo na selu i nigde se ne pominju kao deo vranjske gradske nošnje – objašnjava Ristić.
Foto: Privatna arhiva
Na kraju on ističe da ničim ne želi da ospori umetnički kvalitet “Vranjske svite”, ali stvari treba nazvati pravim imenom jer ona je sve samo ne folklor i zbog toga nije joj mesto u folklornom repertoaru.
Foto: J.S.
Iako, može delovati da se bori sa vetrenjačama, Bojan kaže da veliki broj njegovih kolega podržava ovu svejvrsnu misiju i želju za očuvanjem nacionalnog interesa.
Specifičnosti kraja
– FOLKLORNIH profitera ima svuda. Istina nije nešto što se izmišlja, jer istina je u istoriji svakog naroda. Krajevi Srbije imaju svoje specifičnosti i njima se treba baviti, negovati i čuvati identitet svakog kraja – smatra Ristić.
